|
|
| < | listopad, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Odlučila sam malo drukčije napisati Sumrak ubaciti nešto, likovi, izgled to je isto.....
Molim vas da mi ne šaljete lance sreće i takvo što. I da ne kopirate sadržaj bloga.
TWILINGHT
Nadam se da će vam se svidjeti odabir pjesme....
Hannah
Rain
Ovisnica o Avril=)Tina
Gabrielle Swan (Me)
Kelly Clarkson
Mary Brown
Lucy Howell
Ashly Bennett
Rainelle Rosier
Mihael Bryar
Obitelj Cullen:
-Carlisle
-Esme
-Edward
-Rosalie
-Emmett
-Alice
-Jasper
Jacob Black
Nikad se s veseljem nisam dignula iz kreveta, kao danas. Jučer smo ja i Edward se svađali oko toga hoćemo li se spavati skupa ili ne. Nije pristao dok mu nisam zaprijetiala da ću se ubiti, zapravo ni tad nije pristao ali kad sam rekla kad već ne će on spavati sa mnom, hoće Mihael. To ga je pogodilo i pristao je, nakon toga nazvali smo Alice da se vrati danas i da dođe po mene i kaže da ću prespavati kod nje, a da je Carlise poveo sve dečke na kampiranje. Sišla sam u prizemlje, Charlie je sjedio za stolom i na moje iznenađenje i Lucy i Mike.
-Jutro.-rekla sam
-Jutro.-rekli su svi u glas, uzela sam si doručak
-I kakvi su ti planovi za danas?-uskliknula je Lucy
-E, hvala kaj si me posjetila, tata?-
-Da Gaby?-
-Mogu večeras prespavati kod Cullena.-Charli i Mike su me strjeljali pogledom, dok je Lucy imala žalostan izraz lica
-Pa...ovaj Gaby...-
-Charlie to ne bi bila dobra ideja, Gaby hoda s Edwardom Cullenom.-rekao je Mike
-Mike ovo se tebe ne tiče!-viknula sam
-E tiče!-viknuo je na mene
-Daj šuti! Kako sam uoće mogla biti zaljubljena u takvog kretena kakav si ti!-viknula sam ja jače
-DOSTA!-izderao se Charile –Ako hodaš s Edwardom, ne može.-rekao je a onda se vratio jedenju palačinka i čitanju novina
-Tata, doktor Cullen odveo je Jaspera, Emmetta i Edwarda na planinarenje, ne će ih biti cijeli ovaj i sljedeći tijedan vjerovatno, tako da ću biti sama s Alice, Rose i Esme. Esme bi poludila da ja dođem prespavati kad je Edward doma, svakih pet minuta provjeravala bi nas.-
-Stvarno? Onda možeš.-reko je Charlie
-Ti joj vjeruješ?-opet se oglasio Mike
-Da!-viknuo je Charlije, i otišao na posao
-Stvarno ih nema?-sad me i Lucy upitala
-Da, zar stvarno misliš da sam takva?-
-Ne!-
-Da!-viknuo je Mike
-Učini mi uslugu i gubi se!-viknula sam, a onda je netko pozvonio, otvorila sam
-ALICE!-zagrlila sam ju, a on se skamenila, pogledala sam ju, oči su joj bile crne kao ugljen znala sam što to znači
-O oprosti, znaš kolika sam ti dužnica!-viknula sam radosno
-Jesi, da te nismo na vrijeme spriječili da skočiš s onog prozora sada bi bila mrtva.-rekla je tiho
-Htjela si se ubiti?-Lucy je rekla
-Da, zato što ju je Edwrda ostavio, jer je mislio da još uvijek voli ovog kretena!-Mike je sad bio u nevjerici
-Htjela si se ubiti zbog njega?-pogledao me i upito
-Što vi još radite tu? Ja sada idem, tako da bok!-obadvoje su izašli van, i raspravljali o mom samoubojstvu. Alice me je povela u kupnju, htjela me pripremiti za večeras, rekla mi je da je Edwrad u lovu, i da ga ne će biti do deset a ona odlazi u devet.
Kupila mi je izazovni ljubičasti kompletić, ježila sam se od pomisli toga na sebi. Kupila je novu posteljinu, mekanu i ljubičasto-crnu, hrpu svijeća, i cd od Debussya, to mi nikako nije išlo uglavu što će nam Debussy i Clara de luna?
-Što će nam to?-
-On voli slušati ga i uz pomoć njega se opušta, pa ne bi bilo loše probati.-rekla je s smješkom na licu. Kupila je još hrpu odjeće za cijeli tjedan, i da plavu kutijucu, makar neznam što će nam to kutijica. U kuću Cullenih došli smo oko šest, tada se Alice bacila na urađivanje mene, za dva sata smo bile gotove, a onda je uređivala sobu i da namjestila novi krevet koji je kupila. U devet je otišla, a onda sam ja ostala sama ali ne za dugo, netko je pokucao na vrata a ja sam obukala crni svileni orgrtač koji mi je bio do koljena. S druge strane vrata stajao je Edward, nije bio sređen kao ja, ali ipak je bio predivan, imao je na sebi plavu košulju i crne hlače, i bio je najlijepši na svijetu.
-Mi imamo nekakvi dogovor?-rekao je a onda pogledao sobu, koja je bila sva u crno-ljubičastoj kombinacij, potpuno zatamnjela i puna mirisnih svijeća, i ja sam pogledala sobu, a onda pogledala njega
-Izgleda da imamo.-rekla sam smješeći se
-Ovo je za tebe.-pružio mi je buket crvenih ruža, i malu crvenu kutijicu srcolikog oblika, otvorila sam kutijicu, u njemu je bio dijamantni prsten. Kamenćić nije bio velik, zapravo bio je skroman, a ja volim skromne stvari.
-Ugravirano je volim te zauvijek.-pokazao mi je, kada sam izvadila prsten,
-Zašto si mi ga kupio?-
-Točno tri mjeseca smo zajedno.-nasmješio se
-Zašto to obilježavamo, znaš obilježava se prvi tjedan, prvi mjesec i prva godina.-
-Ja sam temeljiti.-nasmijala sam se, a i on se onim divnim osmjehom. Primio me u naručje i stavio na krevet, a zatim me pogledao ozbiljnim očima.
-Sigurna, mislim ja bih pričekao....-počeo je opet, a onda sam mu stavila prst na usta i ušutkala ga
-Sigurna sam.-a onda me je poljubio, kao što me nikada nije ljubio. Polako je počeo spuštati svoje poljubce niz moj vrat, dok sam ja počela otkopčavati gumbove na njegovoj košulji. Vratio je svoje usne na moje, a ja sam počela skidati njegovu košulju, imao je najlijepše tijelo na svijetu. Počeo je skidati moju izazovnu spavaćicu, a ja sam počela otkopčavati njegove hlače. Njegov hladan dodir mi uopće nije smetao. Ukipio se. Nije se pomicao. Pomislila sam da ga je strah.
-Edwarde nemoj molim te, želim to...-
-Nije to.-rekao je a onda je ustao s kreveta
-Kuda ćeš?-uplašila sam se
-Ostani ovdje, Carlise zašto joj je rekla?-Carlise? Kakve on veze ima, zašto je tu, zar on nije kod Tayane? Što se događa?
-Obuci se.-naredio mi je, brzo sam uzela traperice i navukla ih, skinula spavaćicu i obukla majcu, i strpala mobitel u džep, nikad se nisam odvajala od svog mobitela.
-Što se događa?-
-Ostani tu, imamo problem.-rekao je a onda skočio kroz prozor. Nije mi jasno što se događa. Zašto netko nije nešto netkom drugom smio reći. Sijela sam na krevet i počela ramišljati o tome. A onda je neka djevojka skočila kroz prozor u sobu. Bila je blijeda, potpuno blijeda kao Culleni. Vampir! Gledala me zlato-smeđim očima. Izgledala je kao da je razočarana. Bila mi je poznata, zapravo njezina ravna smeđa kosa. Tako poznata.
-Zar si toliko glupa?-rekla je pjevnim glasom, definitivno je vampirica, krenula je prema meni. Cullenih se nisam bojala jer sam ih poznavala ali nju nisam.
-T...tko....si.....ti?-nekako sam rekla
-Ne prepoznaješ me?-rekla je a onda je sjela-Pa naravno kako bi se sjećala idijotkinje poput mene.-rekla je a onda se nasmijala, bila mi je definitivno poznata, ali nisam znala od kuda, nisam poznavala ni jednog drugog vampira osim Cullena, a onda su došli Edward i Carlise. Vampirica je zarežala na Edwarda.
-Carlise, miči ovog idota od nje!-viknula je, a pogledom je strjeljala Edwarda
-Miči se ti od nje, tek ti je par mjeseci!-sada se Edward derao na nju
-Ne ću dopustiti da budeš s njom!-viknula je a onda je stala ispred mene, i spriječila mi put prema Edwardu. Nečija hladna ruka mi je dotakla leđa, okrenula sam se.
-Alice!-zagrlila sam ju-Što se događa?-nije ništa rekla sam je gledala Edwarda
-Zašto Alice, zašto?-rekao je Edward
-Nisam znala, oprosti.-rekla je, a vampirica ju je primila i bacila na drugi kraj sobe
-ALICE!-vrisnula sam, a vampirica je zarežala, na njih
-Kelly urazumi se molim te.-rekao je Carlise. Kelly? Moja Kelly? Kelly iz Philadelfije? Ne ne može biti, to nije ona, to je neka druga Kelly.
-Edwarde!-vrisnula sam kada me je Kelly primila, i odvukla od njega
-Pusti me!-pokušavala sam se oslobositi.
-Ne mogu te ostaviti s njima Gaby, preiše mi značiš.-rekla je Kelly
-Od kud znaš moje ime?-trčala je kroz šumu, prebrzo, nisam više bila sigurna je smo li mi više u državi Washington, stala je i spustila me, a onda me pogledala
-Gaby, to sam je Kelly. Tvoja frendica Kelly, iz Philadelfije.-
-Znaš Kelly uvijek si znala upropastiti trenutak.-nije ništa rekla nego me je primila i nastavila trčati meni nepoznatom smjeru. Kako samo trčale lagano sam utonula u san. Prvo sam sanjala gluposti, a onda san koji me pogodio.
Edward me ljubi svojim hladnim usnama. Šapućemi da me voli, volim i ja njega. Nešto nas odvoji neka snažna slia, pokušavam mu prići ali se zabijam u neki nevidljivi zid. Ni on ne može do mene.
-EDWARDE!!-vrištim, plačem, ne mogu se pomaknuti
-Gaby PAZI!-viče Edward s druge strane zida, okrećem se. Ispred mene stoje četri vampira, zapravo vampirice. Poznajem ih, one su moje prijateljice: Ashly, Mary, Lucy i Kelly koja ih vodi.
-Ne brini se, uskoro ćemo opet biti zajedno.-kaže mi Kelly, što joj to znači. Pogledam ju u oči, crvene su joj, kao crvena paprika, i ostalim curama takve su oči.
-Ne ćeš ju pretvoriti!-viče Edward s druge strane zida, pokušava ga probiti ali ne može, pogled mi pada na Ashly koja se smiješi, ona to radi, ona mi ne dopušta da idem do njega ni on do mene.
-Prestani, Ash prestani!-deram se, ne sluša me samo nastavlja smješiti. Kelly mi se opet približava, a onda zgrabi moju ruku, i ugrize me. Opet ona poznata bol, bol koju sam osjetila kada me je Jasper napao. Vatra se širi mojim tjelom, zar je ovo kraj mog ljudskog života?
-Gaby!-viče netko ali ne razumijem tko
-Gaby!-opet isti glas
-Gaby probudi se!-onaj isti glas, otvorila sam oči ispred mene stajala je Kelly, a uz nju bila su još dva vampira. Vampir je bio mršav, i viok, imao je nekakvu smeđo-plavu kosu, dok je vampirica, bila nešto niža, bucmastija a njezina smeđa kosa padala joj je do sredine leđa. Svima su oči bile meni poznate zlatno-smeđe boje. Bila sam u nekoj čudnoj prostoriji, izgledala je kao da je atomska bomba pala u nju. Izgleda da je ova prostorija sradala u plamenu. Sve je bilo puno pepela, i sve je bilo potpuno izgorjelo, izgledalo je kao da će se prostorija svakog trenutka srušiti.
-Je si gladna, hoćeš da ti nešto napravimo?-upitala me Kelly
-Dovraga Kelly gdje sam, gdje je Edward?-
-Daleko od tebe.-rekla je
-Kelly, želim natrag!-viknula sam -Tko su ovi?!-pogledala sam vampire
-Ovo je Tessy, a ovo je Dony, oni su me pronašli kada sam postala vampirica i pokazali mi da se osim s ljudima mogu hraniti životinjama.-
-Od kuda znaš Cullene?-
-Tessy i Dony su si dobri s Tayanom, a kako su me odlučili upoznati s njom, ostali smo par dana, za to vrijeme došli su Culleni i onda sam od Alice saznala da hodaš s Edwardom tada sam poludjela i krenula k tebi.-krasno Alice, znači ona je kriva, ubiti ću je kad ju vidim.
Dva za najfrendice in the world!
Probudila me sunčeva svjetlost, otvorila sam oči. Kvragu! Sunčano vrijeme! Edwrda, neće danas doći u školu. Zadnj dan škole, kako mi to može raditi? Jedna stvar mi nije bila jasna, zašto su se Lucy, Mary, Ashly i Mike do selili ovdje zadnji dan škole, pa tu nema logike, mislim zar nisu zadnji dan mogli provesti s društvom, stvarno glupo. Kada sam se spremila, otišla sam u prizemlje. Charlie je otišao, nisam ga vidjela sinoć kada sam došla, već je spavao, barem ću izjeći pitanja o sinoćnjoj večeri. Neko je pozvonijo, iskreno sam se nadala da je Alice.
-Jutro!-veselo je uskliknula Lucy
-O...Lucy, gdje su ostale?-
-Spremaju se! Znači danas nas ti vodiš u školicu?-
-Izgleda, sjedni. Ja ću doručkovati, hoćeš ti?-
-Ne, hvala.-
-Ok.-napravila sam si sendviče i uzela mlijeko. Bila sam užasno gladna.
-Baš je bilo super jučer!-
-Da...je...-nastavila sam trpati u sebe sendvič. Ubrzo su stigle Mary i Ashly i nažalost Michael. -Idemo?-klimnuli su s glavama, otišla sam do kamioneta,i oni za mnom. Mihael je sjeo naprijet sa mnom, a ostali iza. Vozila sam polako, nije mi se žurilo. U školu smo stigli za 15 minuta. Svi smo izašli iz auta i krenuli prema razredima. Kako nije bilo mnogo mjesta u mome razredu, Ashly i Lucy bile su u drugom razredu, dok su Mary i Mihael bili u mome. Iako bi rado mjenjala Mihaela za bilo koga. Mary, Mihael i ja prvi sat smo imali geografiju, dok su Lucy i Ash imale fiziku. Kad sam ušla u razred do mene je dotrčala Jess
-Gaby!-zagrlila me
-Ej, Jess! Kaj ima?-
-Ne možeš vjerovati ali Mike me pozvao na maturalnu!-
-Pa, to je super bar sad mene ne će gnjaviti.-nasmijale smo se
-O...pa gdje je Edward?-pogledala je iza moga ramena
-Danas ne će ju doći, otišli su na izlet.-iako nisam bila okrenuta prema Mihaelu, znala sam da se smije, i da mu ova situacija paše
-E, da Jess, ovo je moja frendica iz Philadelfije Mary.-
-Drago mi je.-rekla je Jess- Ti bar izgledaš da si iz Philadelfije, ova tu uopće ne, zato se i druži s Cullenima.-smjšeći je dodala
-Ona je sam jedna od njih tri koje su me došle mučiti,-Mary se nasmijala, a i Jess-a ovaj tu je moj bivši dečko Mihaele.-
-BIVŠI?!-viknula je Jess i povukla me u stranu
-Znaš da će ovo izazvati veliku ljubomoru kod Edwarda, je si ti normalna?-tiho mi je rekla
-Jess smiri se Edward zna, bio je jučer kod mene kad su stigli.-
-Uuuu...to znači da će mu ova odvojenost teško pasti.-rekla je sad kroz smjeh Jess
-Jess prestani, evo Newilice, ne želim da mi da neopravdani.- cijeli dan upoznavala sam frendove iz Philadelfije s frendovima iz Forksa. Jednostavno sam poludjela, a kad me Rain nazvala i rekla da bi htjela cure upoznati s ljudima iz La Pusha, i da ja ne moram doć, i da će ih ona i Jake pokupiti poslje škole, jednostavno nisam mogla biti sretnija što sam se ih rješila.
Kad su ih Jake i Rain pokupili ja sam krenula prema kući. Ne znam kako ni kada sam se odlučila da pođem cestom prema ovdje, ali nekako sam završila na cesti koja vodi kroz šumu. Znala sam kuda idem, a i znala sam kuda ova cesta vodi. Stala sam ispred velike kuće. Izašla sam iz kamioneta i otišla prema ulaznim vratima, pozvonila sam. Jedanput, dvaput, triput. Da sad bi već čuli, stvarno ih nema doma. Možda misle da je neko drugi...
-Gaby je.-rekla sam slabašnim glasom, ali ništa, krenula sam prema kamionetu, bezveze sam dolazila.
-Kuda ćeš?-rekao je tihi glas iza mene, okrenula sam se
-Edwarde!-viknula sam i otrčala mu u zagrljaj, ali me on dignuo i odnio me u kuću
-Što je sad ovo?-
-Došlo mi je.-rekao je tiho. Došli smo u prizemlje, a onda je pohitao prema katu. Uroku sekunde bili smo u meni ne poznatoj sobi.
-Ovo je moja soba.-rekao mi je Edward. Bila je velika, s puno knjiga i cd. Jedna velika sreberna linija nalazila se u kutu sobe pored dva velika prozora, na kojima su bile spuštene rolente, pa je u sobi bio mrak. Nije bilo kreveta nego dugačka i velika smeđa garnitura. Soba je bila prekrasna.
-Kako je dobra! Svđa mi se, prelijepa je!-nasmijao se a onda me je stavio na garnituru i poljubio. Nije bilo kao inače, nije me ljubio pažljivo ovaj puta ljubio me s strašću. Odmaknula sam ga od sebe i zbunjujuće pogledala ga.
-Edwarde što ti je?-
-Ništa, pa zar svoju djevojku ne mogu poljubiti?-rekao je smješeći se i opet krenuo me poljubiti, ali zaustavila sam ga, makar nisam htjela, on je sam rekao da se ovako ne smijemo ljubiti, pa me zanimao razlog zašto se sad smijemo
-Možeš, ali me nikad nisi ovako poljubio.-
-Pa zar te moram uvijek isto ljubiti?-zanemarila sam njegovo pitanje i postavila svoje
-Gdje su ostali?-
-Kod Tayaninog kovena, kako sutra počinju ljetni praznici, odlučili su malo vremena provesti s njima.-nešto mi je sinulo
-Koliko dugo nemjeravaju ostati, i kad ti ideš?-
-Pa cijeli ovaj tjedan, a možda i sljedeći ih ne će biti.-obgrlio me svojim hladnom rukom
-A kad ti ideš?-pogledala sam ga moleći, ustao je i pogledao me
-Ja!-viknuo je, nije mi bio jasno što mu je
-Da ti Edwarde, vidiš li ti još koga tu?-rekla sam sarkastično
-Ja, ne idem! Ne ću te ostaviti s Mikeom, ali izgleda da ti želiš biti s njim, uredu, ako ti se još sviđa onda prekidamo nema smisla da me varaš!-izderao se na mene a ja sam ga gledala u strahu
-P..pre...pre...prekidamo?-jedva sam izgovorila tu riječ
-Da! Očito je da ga još voliš!-viknuo je i krenuo prema vratima
-Edwarde Cullen vračaj se ovamo!-viknula sam, ali me nije poslušo, otišao je. Napustio me!
-EWARDE!!!!!!!!!!-viknula sam svom snagom nije se pojavljivao
-EDWARDE VOLIM TE! NE NAMPUŠTAJ ME!!-nije se vraćao, ostavio me! Ne! Ne moguće! Uzela sam mobitel i utipkala broj. Suza, suzu mi je stizala.
-Halo.-rekla je Alice
-Alice! Ostavio me!!-derala sam se kroz plač
-Zašto!-
-Rekao mi je da će te biti kod Tayane ovaj i možda sljedeći tjedan, ja sam ga pitala kad on ide....a on je rekao...ne rekao, izderao se da je očito da volim Mikea, i da me ostavlja jel on ne će da ga varam.-rekal sam sada malo manje rastreseno, ali ipak sam plakala ko kišna godina
-Ali..on ne će tako postupati, što si točno rekla?-
-Pitala sam ga koliko će te vi ostati, i kad on ide, odgovorio je samo na pola pitanja, koliko će te ostati, a onda sam se sijetila da imamo priliku....-zastala sam, a obrazi su mi pocrvenili
-A...shvaćam...što je bilo dalje?-upitala me Alice, ali znala sam da se smiješi, da joj je smiješno
-Ništa, upitala sam ga kad on ide, da vidim koliko imamo vremena, a on se razljutio i otišao i da ostavio me.-suze su mi još uvijek tekle
-Ne brini se riješiti ćemo mi to, nazovi ga i recimu da moraš razgovarati o prekidu, da trebate nešto razjasniti, uredu?-
-Da.-suze mi nisu više tako tekle, počela sam se smirivati
-Moram ići, javi mi kako je prošlo. Ajde...-
-Alice, možeš li vidjeti, kako će to proći?-
-Ne, bok!-
-Bok!-
Nazvala sam ga i sva sreća javio mi se
-Što sad hoćeš?-rekao je grubo
-Razovarati!-viknula sam- Dolazi ovamo, jer ništa ne shvaćaš!-
-Sve ja shvaćam!-
-Da si se vratio.-
-S nama je gotovo!-viknuo je-
-EDWARDE, ZAŠTO MI TO RADIŠ? ZAŠTO?-šutio je, nisam bila sigurna je li bacio mobitel ili je još uvijek tu
-Ako se ne vratiš baciti ću se kroz prozor, što će mi život kad nemam tebe.-
-Imaš Mikea-znači sluša me
-Hoćeš li se vratiti?-rekala sam ozbiljnim tonom, i otvorila prozor. Bila sam na visini od četri metra, to je dovoljno.
-Ne ću, znam da je to samo trik.-
-Trik?-popela sam se na prozor. Stvarno nemam namjeru živjeti bez njega.
-Pričekaj, Alice me zove.-rekao je hladno, da pričekam sa samoubojstvom? Briga me ne će doći, tak i tak, pričekala sam da se ponovno javi. Evo ga
-Bilo mi je drago poznavati te.-a onda sam skočila, iz slušalice sam samo čula-Gaby, nemoj, volim te!-mislim da je malo prekasno. Od smrti me djelila skunda. A onda, našla sam se u nečijim hladnim rukama. Edward me uhvatio, a u licu mu se vidjela bol.
-Došao si?-rekla sam sarkastično- Baš šteta, mislim zanimalo me kako ćeš postupiti kada se zbog tebe ubijem? E da PUSTI ME!-viknula sam i pustio me
-Jesi ti normalna?-uhvatio me za ruku
-Jesam! A jesi ti?!-samo me je gledao - Kako možeš misliti da volim Mikea, i da te se želim riješiti, e pa žao mi je pogrešio si!-još me uvijek samo gledao -Znaš zašto me je zanimalo kada ideš?-
-Ne.-rekao je tiho
-Zato što sam mislila nagovoriti Charlija da ostanem prespavati tu!-viknula sam, bila sam ozbiljna ali ne toliko ozbiljna da ne spriječim da mi obrazi porumene. U očima mu se stvorilo iznenađenje.
-Ooo...oprosti!-rekao je
-Samo na jedan način ću ti oprostiti, tako da poništiš svoje ljubomorne riječi i jedano postupak.-bila sam ljuta
-Oprosti što sam bio ljubomoran, ne želim prekinuti s tobom.-rekao mi je i krenuo me poljubiti, odgurnula sam ga
-Stvarno si mislio da ću ti samo tako oprostiti?-rekla sam kroz smijeh
-Pa zar nisi?-rekao je zbunjujuće
-Haha...stvarno si mislio da ću ti tako lako oprostiti što mi nisi vjerovo, što si me ostavio i što sam zbog tebe skočila kroz prozor s namjerom da se ubijem? E žalim slučaja ne. Malo će ti više trebati da se iskupiš.-rekla sam s smješkom na licu
-Što trebam učiniti da mi oprostiš?- obgrlio me ali ja sam se izmakla
-Idemo u kuću? Malo je hladno.-krenula sam prema kući, ali Edwrad me je digao i brzinom munje bila sam u toplom dnevnom boravku, spustio me na udoban trosjed, i sjeo nasuprot mene.
-Slušam.-rekao je
-Kao prvo, kako ti je došlo u glavu da se raspitujem jer bih htjela ostati sama s Mikeom?-
-Neznam to mi je bilo logično, ni na kraj pameti mi nije bilo da se raspituješ zbog...-
-Uredu...-prekinula sam ga- to je bilo jako glupo od tebe, ali kako si mogao otići kada sam se derala da te volim i da me ne ostavljaš, a onda razgovor s Alice, znala sam da nas čuješ zato sam je i nazvala.-
gledao me onim svojim preslatkim očima
-Mislio sam da lažeš.-rekao je tiho
-A onda kad sam te nazvala, i rekla da ću se ubiti ni tada mi nisi vjerovao?-
-Nisam, mislio sam da lažeš, da je trik, ali onda me Alice nazvala.-
-I što ti je rekla?-ako je Alice zaslužna što sam živa i što mi Edward vjeruje, idem s njom u kupovinu čim se vrati
-Kada sam rekao: Halo
Ona je rekla, ali točno ovim riječima: Kretenu, što radiš? Upravo sam ju vidjela kako skače s prozora tvoje sobe! Derala se na mene ali sve ovo rekla je u sekundi, kada je počela govoriti, okrenuo sam se i pohitao nazad prema tebi, sva sreća da sam se malo udaljio, te toliko da te ne čujem, a onda mi je Alice dodala još nešto: Kako možeš biti tako ljubomoran idiote! Zar stvarno misliš da te ne voli kretenu! Ubiti ću te kada te vidim, bilo bi ti bolje da stigneš na vrijeme, ona čeka da joj se javiš i onda skače! Bio sam udaljen sto metara od kuće kada sam ti opet ''podigao'' slušalicu a onda one riječi. Sva sreća da sam stigao na vrijeme ne bi si oprostio.-govorio je to s puno boli u glasu, ali Aice je napravila dobru odluku, što ga je nazvala, sada sam ja otišla sjesti do njega i zagrlila sam ga.
-Znaš, nemoj ovo više nikada napraviti.-pomilovala sam ga po obrazu, primio mi je ruku i pogledao me
-Ni ti meni nemoj to više nikad napraviti.-klimnula sam a onda smo se poljubili. Nije dugo trajalo a onda me je maknuo sa sebe, i pogledalo me, ozbiljnim očima
-Jesi ti ikad?-zbunila sam se
-Jesam ja ikad što?-o koje sad on vragu priča, i zašto je morao upropastiti ovo
-Jesi se ti ikad?-trebalo mi je vremena da shvatim o čemu priča
-Ne.-o kvragu i moji obrazi- Ti?-
-Kao čovjek jesam.-
-I kako ti je bilo, i s kim si se?-
-Sa svojom zarčnicom.-rekao je tiho
-ZARUČNICOM!-digla sam se i streljla ga s pogledom
-Da, čak smo i dobili sina.-drži te me da se ne onesvjestim
-Imaš zaručnicu i sina?! Pa kako si mi mogao to skrivati! Ne mgu ja biti s tobom ti....stavio mi je prst na usta
-Oboje su mrtvi, sin mi je umro s tri mjeseca od španjolske gripe, a ona je umrla dvije godine nakon toga.-
-O..žao mi je, ali zaboljelo me to što je postojala druga.-kipjela sam od ljubomore
-Isprva mi je bilo teško, što ih više nemam, što sam izgubio obitelj, ali kada su svi umrli postalo mi je lakše, to je prirodni proces starenja, da nisam postao vampir sada bi već...
-Umro-glas mi je zadrhtao-ali imao bi veliku obitelj i bio bi puno sretniji nego sada.-okrenula sam glavu, a suza mi je počela kliziti niz obraz, danas sam puno plakala. Edward je okrenuo moju glavu i pogledao me razočaranim pogledom, a onda je obrisao suzu s moga lica
-Ljubavi nisam ju volio ni približno kao tebe, i nikad ne bi bio sretniji nego sada s tobom.-poljubio me, nježno, ali imala sam osjećaj da me ljubi s obožavanjem, a onda se odmaknuo, baš kada je postalo najbolje
-Koliko puta?-rekla sam vračajući se temi, možda nešto postignem
-Jednom.-rekao je tiho
-A koliko ćeš puta sa mnom?-rekla sam, dok sam stavljala svoju glavu na njegova prsa, i obgrlila ga
-Nijednom.-rekao je odlučno, to me pogodilo
-Nijednom? A pa jednom hoćeš jer to je dio kako mi se moraš iskupiti!-sada sam ga jače obgrlila
-Ne, ozljediti ću te.-rekao je pokušavajući se izvuči iz mog zagrljaja, ali ja sam mu sijela u krilo onako da mi je stražnjica na njgovom krilu, a do su mi noge kod njegovog struka i primila mu glavu te ga poljubila, spuštajući svoju ruku sve bliže i bliže njegovim hlačama. Bila sam centimetar udaljena od gumba, kada mi je primio ruku i maknuo me.
-Ne!-viknuo je i ustao
-Da!-viknula sam ja jače i također ustala sada smo bili nasuprot jedan drugome i gledali se
-Ne!-rekao je odlično
-Da!-
-Ne!-
-Da!-koliko će još ovo potrajati, cijelu noć možda, hoću li na kraju pobjediti?
Ewo još...za moje male vampiruške i hibridicu...comkoam vas!
Prošlo je više od tri mjeseca otkad me je Edwrad pitao za hodanje. Od tada smo ne razdvojni. Alice je jako ljuta ne mene jer ju zanemarujem. Iako stalno dolazi kod mene da učimo, a i da se družimo. Stvarno ima neke lude ideje. Evo danas me vodi na službeno upoznavanje njezine obitelji;kao da ju ja ne poznajem dovoljno. Ona i Edward će doći po mene. Alice da provjeri moj izgled, a Edward kao pratilja, ako bi se to tako moglo nazvati. Alice je naredila da se obučem u svečanu odjeću. Uzela sam neku ljubičastu haljinu iz ormara, i obukla sreberne cipele na petu. Nisam voljela nositi balerinke, a cipele na petu su mi bile ok. U njima sam se osjećala višom, nasuprot mojih metar i pedeset. Kosu sam svezala u nekevu punđu. I stavila sam lančić i naušnice. Nije mi se dalo previše sređivati, jer koliko se god lijepo sredila nikad ne ću biti lijepa kao jedan od Cullena. Bilo je pola sedam. Edward i Alice doći će za petnaest minuta. Otišla sam u prizemlje i susrela se sa Charilem. Bljedo me pogledao.
-Kuda si se ti to spremila?-
-Rekla sam ti, da me Alice i Edward vode na službeno upoznavanje s obitelji. Ti njih poznaješ, ali njihovi roditelji mene ne. Tako da idemo na neku svečanu večeru.-stresla sam se. Da ja s njima idem na večeru,laka je mogućnost da ja postanem večera.
-Zar je to večersas?-ushodao se gore, dolje
-Da.-
-Imaš dečka?-nije mi bilo jasno kakve veze Edward ima s ovime. Kada sam Charliu zadnji puta rekla da hodam Mikeom, doslovno ga je ubio. Moramo je znati sve o njemu. Čak ga je provjerio u policiji. To stvarno ne želim Edwardu.
-I da imam, sigurno ti ne bi rekla. Pa da i ovaj pati kao Mike.-
Očito mu nije pasao moj odgovor. Netko je pozvonio.
Otišla sam otvoriti.
-Lucy! Ashly!Mary! Od kud vi tu?!-skamenila sma se od šoka
-Doselile smo se.-rekla je veselo Lucy
-Doselile? Pa kako su vam starci samo dali?-
-Lucyn strai je dobio posao ovdje, pa smo molili naše da nas puste i pustili su nas. Makar su se jako protivili Mikeu!-Mike? Ne! Vidjela sam srebernog Volva kako se parkira sa suprotne strane ulice. A onda je Edward izašao iz auta, a Mike se stvorio ispred mene. Gledala sam prema Edwardu i nisam mogla skinuti osmjeh s lica. Svi su bili ne važni osim njega, i ajde Alice. Krenuli su prema nama užurbanim hodom.
-Gaby!-viknuo je Mike
-Mike.-nekako sam rekla još prateći Edwarda. Mike me zagrlio, i ja sam njega, a onda su se njegove usne našle na mojima. Pokušala sam ga odgurnuti. Uspjela sam ga maknuti, a on me gledao potpuno zbunjen kao i ostale cure. Bacila sam pogled preko njgovog ramena. Alice i Edward su samo gledali prema nama. Maknula sam Mike s puta i otrčala Edwardu u zagrljaj.
-Edwarde, ja nisam htjela, ja....molim te oprosti mi...-
Edward me zagrlio, i njegove usne bile su sad na mojima. Samo ove usne bile su ukusnije. Poljubac je dugo trajao; puno duže nego naš obični. Pokušavali to Edward, Mikey učiniti ljumobornim?
Naš poljubac je napokon bio gotov, a onda sam pogledala Alice mjerila me pogledom.
-Alice tako si mi falila!-sada sa bila u zagrljaju Alice
-I ti si meni falila seko! Ali da makni Mike, Edward mu je u stanju otrgnuti glavu.-klimnula sam glavom, a onda vidjela kako Edward gleda Mike; kao da bi mu sada na rađe otrgnuo glavu, a ja sam znala da i to može. Pred kućom se prakirao Jacobov kamionet. Jacob, Rain, Quli, Embry i Seth izašli su iz kamioneta.
-Ej ljudi!-otrčala sam do njih i sve ih poredu zagrlila. Kako Rain pripada Cullenima, a ona ne može bez svoje vukodlačke obitelji. Vampiri i vukodlaci sada čine jednu obitelj. Naravno nisu se svi vukodlaci s time složili. A onda sam se sjetila ljudi iz toplog kraja.
-Cure, mogle ste mi reći da dolazite!-okrenula sam se prema njima
-Trebalo je biti iznenađenja, ali za nas je očito veće.-rekla je Lucy gledajući ljude oko sebe
-Edwarde, mogu oni s nama? Mislim htjela bih biti s tobom i s njima?-
-Naravno da, da ljubavi.-od Edwardove riječi, Mike je napravio kiselu facu, zapravo svi su gledali prema Edwardu u čudu.
-Ti ne moraš Mike, zapravo bilo bi mi drago da ne ideš i da se vratiš u Philadelfiju.-
-Ne, idem.-rekao je to zlobno, kao da ide jer želi upropastiti moju i Edwardovu ljubav. Samo sam se kiselo nasmijala i otišla do Edwarda.
-Idemo?-svi su klimnuli. Edward, Alice , Mary, Lucy i ja išli smo s Volvom. Cure su se prepale kada je Edward dao po gasu. Meni je to bilo normalno. Ostali su išli s Jacobom. Mary je zamišljeno gledala kroz prozor. Lucy je gledala u Edwarda, kao i ja. Jako brzo stigli smo u raskošnu kuću obitelji Cullen.
-Ideš, koja kuća.-rekla je Lucy kada ju je vidjela
-Hvala, moja mama se stvarno trudila da bude savršena.-rekla je Alice. Lucy ju je pogledala.
-Znaš, fakat imaš bogatu prijateljicu.-rekla mi je tiho Mary dok smo izlazile iz auta.- A i dečko nije loš.-odmjerila ga je pogledom. Bubnula sam ju u trbuh.
-On je moj.-rekla sam joj, Lucy se samo smijala. Jacob i ostali još nisu stigli. A mi smo krenuli prema kući. Jasper je izašao krzoz vrata, i u čudu gledao prema Lucy i Mary.
-U..tko je on?-šapnula mi je Lucy. Bože pa ona se tako promjenila, samo dečki, dečki i dečki. A onda je Alice otrčala Jasperu u zagrljaj. Poljubili su se,a Lucy je zastala i gledala u nevjerici, a onda mi je neko uspio uništiti cijelu frizuru, okrenula sam se.
-EMMETT!-vrisnula sam, svi su se nasmijali ali on najviše
-Pa baš ti dobro stoji.-rekao je cereći se
-Nagovoriti ću Edwarda i Jaspera da ti se osvete...-pogledala sam prema Alice, smrznula se od šoka, znam da će sad morati na brzinu složit neku frizuru-a mislim da ni Alice ne će imati ništa protiv.-osmjehnula se i klimnula glavom, Emmett je okrenuo očima
-Bok, ja sam Lucy a ovo je Mary.-obratila se Lucy, Emmettu okrenula sam očima, i šapnula
-Zauzet.-
-Kvragu. Baš nemam sreće.-znam da su je svi Culleni čuli, ali ostali ne. Okrenula sam se da se pozdravim s Japerom ali ga nije bilo.
-Gdje je Jazzy?-Edwrad je došao do mene
-Teško mu je.-samo je to rekao, znala sam na što misli
-Kako sam glupa.-
-Nisi, samo si htjela biti s prijateljicama.-rekao mi je i poljubio me što me smirilo. Nije me često ljubio, zapravo ovoliko poljubca nisam dobila cijeli ovaj tjedan. Začula sam otvaranje vrata. Pokušala sam ga maknuti, ali se nije dao. Kada me napokon pustio šapnula sam mu-Stvarno si previše ljubomoran za jednog vampira.-nasmijao se a onda dodalo
-Pa što ako pokušavam tvome bivšem dati do znanja da si moja.- a onda sam se sjetila, neko nedostaje, neko fali.
-Mary, Lucy gdje je Kelly?-pogledale su se, a osmjeh s lica im je nestao
-Ovaj Gaby bolje je da sjedeš.-pogledala sam prema Edwardu, on je znao što će mi reći, zagrlio me i sjeo sa mnom
-Lucy! Mary! Što se događa?-
-Dva dana nakon što si otišla, Kelly je nestala. Već punih tri mjesec je nema i najavlja se. Njezini starci su potpunon shrvani. Kada su svi naši starci saznali kako je Lucy stari dobio posao, molili su ga da nas povedem, da nas ne moraju više gledati onakve.-
Alice je imala prazan pogled, a na Edwardovom licu pojavilo se iznanađenje. Što je Alice vidjela? Imali kakve veze s Kelly? Pitai ću ih kada ovo sve završi. Do mene je došetala Ash i zagrlila me. A onda je iz kuće izašla Esme.
-O Ashly, Mary, Lucy! Tako mi je drago što ste se pridružile.-došla je do nas i sve na s izgrlila-Gaby stalno priča o vama, tako mi je drago što sam vas upoznala.-veselo je rekla Esme, a do nas je došetala Alice
-Cure, ovo je moja majka.-sve tri su se iznenadile
-Idemo, unutra smrznut će te se ovdje.-povukla nas je Alice. Ušili samo u toplu kuću, a na moje iznenađenje na stolu u blagavaonici bila je velika hrpa hrane.
-A što ja tu ne postojim!-vinula je Rain na mene kada smo ušli
-O Rain,oprosti, zaboravila sam.-
-Zaboravila si?! A da te lupim po toj tvojoj mutavoj glavi možda ne bi zaboravila.-
-Haha...baš smješno.-rekla sam kiselo- Rain da te upoznam ovo je Ashly, Ashly ovo je dosadna Rain.-
-Drago mi je.-rekla je Ash
-I meni. E da da se razumijemo ja sam samo dosadna njoj, ali ostalima ne. Kaj ne Jake?-Jacob je klimnuo glavom i nastavio razgovor s Sethom. Bože s koliko ljudi ih ja moram upoznati. Teoretski jedino s ekipom iz škole. Jer ova moja družina definitivno ne spada pod ljude.
-Rain ovo je Mary, Mary ovo je Rain.-rukovale su se
-A da Rain ovoj je vrlo ubojita Lucy, Lucy ovo je Rain.-
-Haha..ubojita...-rekla je Lucy, divno dvije protiv mene, sad kad se udruže ko će me spasiti od njih?-E da kad smo kod ubojstva, mislim da ja dugujem jedno tebi.-rekla je kroz onaj dobro poznati zlobni smjeh. Zašto bi ona mene ubila? Hm...o ne!
-Ovaj imala sam puno posla, i zadaće. Jednostavno sam zaboravila.-nisam se uspjela izvući njezine ruke su krenule prema meni. Zastala je na centimetar od moga vrata i maknula ruke, pa se nasmijala-Samo se šalim, ko bi tebe htio ubit. Ako te ubim ko će prepisivati od mene?-
-Da baš smiješno, mogu se ja snaći. Nisi ti najpametnija ovdje.-prekrižila je ruke i okrenula mi leđa, nasmijala sam se. Kasnije sam ih upoznala s cijelim vučijim čoporom, a kasnije s vampirima. Naravno Rose nije bila raspoložena kao ni Jazzy, ali njemu opraštam. Emmett me gnjavio skoro cijelu večer, a kad mene nije gnjavio, gnjavio je Rain. Esme je oko pola devet sve zamolia da sjednu i jedeju. Vukovi su doslovno trpali hranu u usta, ali ne svi Rain je bila samo malkice pristojinija, služila se priborom za jelo. Ona i Lucy su se vrlo dobro slagale, uglavnom su smišljale planove kako da me zezneju. Mary je cijelu večer pogledavala prema Sethu, a Embry je buljio u Lucy. Krasno ako se oni spetljaju moći će saznati tajnu. A onda će me otpiliti jer ću ja biti s neprijateljem. Zapazila sam da me Quli gleda. Ne! Samo da to nije istina, samo da se on nije otisnuo na mene. Ashly me je lupila, očito da mi privuće pažnju. Pogledala sam ju.
-Znaš onaj tamo stalno gleda u tebe.-pokazala je prema Quliu, on je atomatski skrenuo pogled. Bilo je očito da nas je čuo. Pogledala sam prema Edwardu, on je gledao prema Quliu. I on je čuo. Krasno ne trebami da mu on od ljubomore otrgne glavu.
-Ne, mislim da gleda mene, već da gleda tebe.-nastavila sam nekako prkčati po hrani, nisam bila gladna. Do mene je doplesala Alice.
-Ukusno?-upitala me i sijela pored mene
-Da.-
-Oprosti kaj pitam, ali zašto vi ne jedete.-upitala ju je Ashly sad su skoro svi vampiri bili u blizini naših stolava, a Edward je došao do mene i zagrlio me, a vidjela sam kako se Mikeu, promjenila boja lice kada je to napravio. Okrenula sam prema Alice, jer me zanimao njezin odgovor. Tu je bio i Jasper, koji ju je grlio.
-Pa vidiš,naša mama nas je učila da prvo moraš nahraniti gosta a onda sebe.-Esme ju je strjeljala pogledom, a ja i Rain smo se zaprepastile na njen odgovor. Primjetila sam da su se svi vukovi ukočili.
-Alice, bolje ti je da se šališ.-rekao je Jacob koji je sad sjedio nasuprot mene
-Pa nisam mislila ozbiljno!-viknula je Alice i otišla na kat, krenula sam za njom ali me Rain zaustavila
-Idem ja.-klimnula sam glavom.
Ostatak večeri prošo je mirno, nije bilo nikakvih svađa, makar je do jedne skoro došlo kada me je Mike pitao za ples, a Edward se odmah ubacio. Već mi je dosta njihovih prepucavanja nisam neka igračka. -Edwarde!-viknula sam
-Što je?-upita me te čvrsto zagrlio
-Prestani!-viknula sam
-Što?-pitao me zbunjeno
-Raditi Mike ljubomornim!-
-Zašto? Zar da doupstim da me pobjedi da te uzme?-izašli smo iz kuće daleko od Mikea
-No odgovori mi!-viknuo je
-Ne jer ja više ne osjećam ništa prema njemu!-viknem, naša prva svađa kako slatko.
-Ma daj molim te naravno da osjećaš!-
-I ako osjećam što onda! Sada samo volim tebe!-
-Voliš i njega!-otrčala sam prema njemu i strasno ga poljubila, kako ga nisam poljubila do sada
-Volim samo tebe.-rekla sam tiho
-Žao mi je poludio sam.-
-Oprošteno ti je, a sada me vozi doma.-klimnuo je glavom i uskoro smo se našli u njegvom autu.
-Stvarno mi treba novi.-rekao je a ja sam se nasmijala, ubrzo smo bili kod mene doma, dao mi je pusu za rastanak, a ja sam onda pojurila u topli krevet i ubrzo utonula u san.
Evo još jedan postek...ne bih ih još objavila da me Lucinda nije natjerala XD...ali evo uživajte....
Strašna zvonjava probudila me iz sna. Poznavala sam tu zvonjavu, zvonio mi je mobitel, uzela sam mobitel u ruke. Pogledala sam tko zove: Rain. Zašto me Rain zove, ujutro u sedam sati.
-Halo.-
-Gaby, ovdje Rain, moram ti nešto reći.-
-Pa reci.-
-Mogu doći do tebe? Ne mogu ti reći preko telefona.-
-Da, slobodno.-
-Uredu, kod tebe sam za deset minuta.-
-Ok, ako ti ne otvaram, onda sam na katu i nisam čula zvono, pa slobodno sama uđi i pričekaj me u dnevnom.-
-Uredu, vidimo se.-
-Vidimo se.- bila je uzbuđena jako uzbuđena,kao da je saznala, najsretniju vijest na svijetu, a onda sam na mobitelu vidjela da imam poruku.
Naravno, da možeš. Pokupiti ću te poslije podne pa idemo kod mene doma. Edward je rekao da ti ne znaš što je on, i da te moli da se od ljubiš od njega. Moj savjet: NEMOJ!!!
Ajde vidimo se, dođem po tebe....Pusica=)
Super! Ok sve ide po planu. Obukla sam se i otišla u prizemlje.
Složila sam si sendvič, i polako ga počela jesti. Danas mi se nije žurilo, jer danas je subota. I nema škole. Neko je pokucao na vrata, sigurna sam da je Rain. Otišla sam ih otvoriti. Pogodila sam pred vratima mi je stajala Rain.
-Bok, Rain!-
-Ej Gaby!-snažno me je zagrlila, a osmjeh joj nije silazio s lica
-Hoćeš nešto popiti?-mama me je uvijek učila da budem ljubazni domaćin, pa sam to i provodila u svome životu
-Ne, hvala.-
-Dobro, ajde idemo u dnevni.-polagano je krenula za mnom, a onda smo se smjestile u udobne naslonjače
-I onda što mi, moraš reći?-
-Ti si dobra s Cullenima?-
-Da, jesam.-nije mi ništa bilo jasno kakve veze Culleni imaju s ovom njezinom srećom.
-Billi je došao jučer kada si otišla i rekao mi da ima sretne vijesti. No zabranio mi je da nešto kažem Nacy i Hugu. Rekao je da bi ga živog zakopali.-
-I što ti je rekao?-sad mi je još manje bilo jasno kakve veze Culleni imaju veze s njezinom pričom
-Pa rekao mi je da imam strica.-zastala je
-Koga?-
-Carlise Cullen.-rekla je tiho
-To znači da si ti Cullen?- klimnula je glavom-Pa što sam ja skrivila da me Culleni opsjedaju.-pogledala me je, rekla sam to u šali ali izgleda kao da me je ona ozbiljno shvatila-Nisam tako mislila, drago mi je zbog tebe.-nabacila sam smiješak, a onda se i ona nasmijala. Sjetila sam se da ona vjerovatno ne zna da su oni vampiri.
-Hoćeš me upoznati s njima?-pa mogla bi ona danas ići sa mnom pa neka čuje što joj je obitelj. Skužila sam da je i ona blijeda, kao i Culleni očito je da im je u rodu.
-Naravno, danas ideš sa mnom kod njih.-nasmijala se, bilo joj je drago što je vodim sa sobom. I meni je bilo, iskreno trebala mi je potpora. Zanimalo me je li joj Billi još nešto rekao. Da li joj je rekao tajnu Cullenih. Da ju pitam ili ne?
-Rain?-upravo smo . Za molila sam ju da ostane kod mene, dok ne budem išle do Cullenih. Nije se odazivala. Očito me nije čula. Otišla sam u dnevni.
-Rain?-sada me pogledala
-Da Gaby?-
-Što ti je još Billi rekao?-
-Ništa, da sam u rodu s Cullenima. Zašto?-
-A, je li rekao nešto neobično, nešto jako čudno, ili tako nešto.-
-Rekao je da postoji jedna tajna, koju mi oni moraju sami reći. To mi je bilo čudno.-znala sam na što je Billi mislio. Zar Billi zna tajnu, znali ju i Jacob? Pogled mi je pao na sat bilo je dvanaest. Raina je otišla na wc, a ja sam upalila televiziju da gledam najdražu seriju. Začula sam auto, kako se zaustavlja pred mojom kućom. Rain se vratila kada je netko pozvonio na vrata. Zar je Alice uranila? Pa rekla sam da dođe poslije podne. Otišla sam do vrata. Ispred vrata mi je stajala Alice.
-Alice, pa rekla sam ti poslije podne.-
-Gaby, kako si saznala?-pogledala me onim praznim očima. Kakve je imala kada sam ju prvi put ugledala
-Alice, što ti je?-
-Kako si saznala za našu tajnu?-shvatila sam na što misli, ali kako je ona znala, da sam ja saznala.
-Pročitala sam u knjigi i povezala stvari, ali kako ti znaš da sam saznala?-
-Vidjela, sam kako nam govoriš.-vidjela?-Morala sam brzo doći ovamo , Edward bi poludio kada bi mu rekla da znaš da je....-
-Vampir.-nadopunila sam njezinu rečenicu. Rain je stajala iza nas i napokon nešto rekla
-Vi....ste....vampiri....?-boja Alicinih očiju se vratila, a onda je pogledala Rain, i snažno zagrlila
-Sekice, rekli su ti. Ovo je sve bolje i bolje!-vesele je uskliknula. Nije mi bilo jasno, kako je ovo sve bolje i bolje.
-Alice, a da nam pojasniš neke stvari?
-O da, ajde idemo u dnevni.-
-Ok.-Rain i ja krenule smo za njom, Rain i ja sjele smo na dvosjed, a Alice je sjela nasuprot nas u naslonjač.
-Ovako, Gaby u knjizi kojoj si čitala, piše li što o vegetarijancima.-
Rain ju je blijedo pogledala, ali ja sam znala o čemu priča
-Da, piše da je neki čovjek mrzio vampire, a onda je postao jedan od njih. On nije htio ubijati ljude pa je našao novi način ishrane. Piše da su vegetarijanci zapravo vampiri koji se hrane životinjiskom krvlju, i žive normalno među ljudima.-Alice me je gledala kao da točno znači ova legenda, a Rain kao da još nije sve pohvatala odlučila sam dodati- Kao vi.-sad je Rain sve skužuila i u nevjerici gledala prema Alice a onda je ustala i počela vikati
-NE TO NE MOŽE BITI! NE MOŽETE MI TO RADITI! NE! KAKO MOJA JEDINA PRAVA OBITELJ BITI VAMPIRSKA! To ne može biti!-počela je plakati a Alice ju je zagrlila i rekla
-Rain, nisam gotova, molim te slušaj me do kraja.-Rain je potvrdno klimnula glavom, i sjela pored mene, zagrlila sam ju. Alice je nastavila s pričom
-Negdje oko 1600 Carlis je postao vampir, nije htio ubijati ljude, tako da je pronašao novi način ishrane. Kada je stvorio Edwarda 1918, prenio je to na njega. Poslije kada je stvorio Esme upoznao ju je s njegovim načinom ishrane a ona je to s lakoćom prihvatila, no kao Rosalin i Emmetta bilo je malo teže. Jasper i ja smo došli dobrovoljno prije kakvih pedeset godina. Jasper je prije toga 100 godina živio kao i svaki vampir, pa mu je teško u nekim situacijama.-sjetila sam se Jasperovog napada na mene prije tri tjedna, znači nije mogao izdržati- Prije trideset godina Carilse je pronašao svoga brata, koji je postao vampir par godina kasnije od Carlisa. On je upoznao Ellu, deset godina kasnije. Zaljubili su se. Ona je pripadala vukodlacima. Oni su se vjenčali i dobili Rain.-ja i Rain smo se u čudu pogledale, znači i ona je vampirica, Alice je nastavila- Ali izgleda da si od oca samo naslijedila,-obratila se Rain, pomalo tužno- boju kože, očiju, kose i niša više. Ostalo je sve od vukodlaka, to znači da si vukodlak, a ne vampir. Za par godina počet ćeš se pretvarati u nešto veću vučicu. To se ticalo Rain. A sad Gaby. Edward do sada nikad nije bio zaljubljen, jednostavno nije našao pravu. Ali onda si došla ti, ti si ona prava za njega. On te voli od prvog dana kad te upoznao, kao i ti njega. No on neće ništa s tobom, boji se da ti ne naudi. Gaby, bori se za tu ljubav, ne želimo gledati Edwarda svog jadnog, kada se odselimo i kada te zauvijek izgubi.-došlo mi je da plačem. Edward me voli! Nisam htjela plakati od tuge, već od sreće, od sreće što me moj voljeni voli.
-Alice, ne ću odustati od njega! Volim ga više nego išta na ovome svijetu!-nasmijala se, pogledala sam Rain bila je sretna, što ima obitelj.
-Rain, ne mogu vjerovati da si ti vučica.-suze su mi od sreće počele kliziti niz moj rumeni obraz
-Ni ja, ali nije važno što sam. To mi je u krvi, i ja tome ne mogu ništa. Svoje roditelje volim više od svega. I to što sam naslijedila od njih, je dar. Jer u meni živi dio njih.-gledala sam kako je sretna, bila je sretnija i od mene. Pronašla je sebe, pronašla je svoju obitelj to je nešto sveto. Kao što je sveto pronaći ljubav. Kakvu sam ja pronašla. Alice nam je još pričala, o svojoj obitelji. Rekla nam je da vampiri mogu imati darove. Ona na primjer može vidjeti budućnost, ali njezine vizije se temelje na odluci. Kada netko nešto odluči, ona vidi kako će to završiti. Kada sam je saznala za vampire, i rekla samoj sebi da ih moram posjetiti, ona nije vidjela. Ali kada sam rekla Rain da idemo skupa kod njih to je bila moja odluka, kako kaže Alice. Ono prije toga su bili planovi. Također mi je rekla da je imala sreće što je bila daleko od kuće, jer Edwardu o svojim vizijama ne može lagati. On čuje misli. Ali on ne čuje moje misli i to ga jako živciralo jer misli da je to zato što me voli. Alice mi je rekla da ga je to prvi dan jako mučilo, ali i još ga muči, ne kao prije. Također je rekla da Jasper može upravljati emocijama. Alicine priče bile su nam jako zanimljive, meni se sviđalo jer sam više saznala o Edwardu, a Rain se sviđalo jer je više saznala o obitelji.
-I Gaby idemo?-začula sam Alicin pjevni glas dok sam prala posuđe, ona je trebala Rain pričati još o njezinim roditeljima
-Kuda Alice?-
-Pa kod mene.-
-Mislila sam da taj dogovor od pada.-sada se pojavila i Rain
-Pa i ja sam mislila.-složila sam se s Rain
-Rekla sam im da ćeš doći, molim te Gaby moraju znati da znaš.-opet je napravila onu slatku facu, ni ja, ni Rain nismo je mogle odbiti
-Dobro, dobro, idemo.-uskliknula je od veselja, krenula sam se presvući. Hladna ruka me je primila, okrenula sam se, Alice je mahala glavom lijevo-desno. Probala sam joj reči da se hoću presvući- Ne! Inače bi se odmah složila-odmjerila me pogledom-ali jako nam se žuri.- Povukla je mene i Rain, prema van. Došla je s Volvom. Opet.
- Još uvijek voliš bivšeg dečka?-to mi je bilo kao da me munja udarila. Mike! Čovječe pa nisam nikoga nazvala iz Philadelfije već tri tjedna. Potpuno sam zaboravila. Ali zašto Alice zanima Mike.
-Naravno da, ga više ne volim.-
-O super. Onda nemam brige.-
-A zašto te zanima Mike?-
-Nova tema, je ste nervozne?-samo tako je prešla na novu temu. Nismo baš puno razgovarali, tijekom puta. A onda smo došli na meni poznati put. Na ovom putu, po prvi puta sam ugledala
pravog vukodlaka. Za nekoliko minuta stigle smo pred raskošnu kuću obitelji Cullen. Alice je izričito naredila da Rain ne smije misliti ništa vezano uz Cullen, dok je meni dopustila da mislimo svemu. Polako smo prišle vratima. Alice ih je od ključala i rekla-Imamo društvo.-niz stapenice se spustila Esme, bila je sretna što vidi mene, ali i Rain.
-Gaby, Rain pa što će te vi tu?-iz kat došao je Emmett, iz njega graciozno se spuštala Rosalin, iz blagavonice stigao je Jasper, a onda je mene i Rain, Alice povukla u dnevni boravak. Tamo su već sjedili Edward i Carlise. Kada sam ugledala Edwarda nisam se mogla suzdržati da se ne nasmijem. Jednostavno kada sam ga vidjela, u meni je zavladala sreća. Ostali su ušli iz nas i posjedali se.
-Dajem vam riječ.-rekla je Alice i smjestila se do Jaspera. Raina i ja samo se pogledale. Kako da počnemo?
-Rain, ti prva.-rekla je Alice
-O...dobro....-duboko je udahnula, a onda izdahnula-Billi je bio kod mene jučer i rekao mi je da ste mi vi prava obitelj.-Esme se ustala i zagrlila ju, a onda je tako napravio Carilse, i svi osim Edwarda, on je gledao mene. Malo mene, malo Alice. Alice je zapazila da ju gleda i isplazila jezik. Očito je bilo da ona ne misli o tome, kao i Rain. Obadvije su pazile da ne misle o tome.
-Gaby, što ti želiš reći?-oglasio se Carlise. Nisam mogla početi, bilo me je sram. Alice je to zapazila. Ustala je i zagrlila.
-Ne brini se sve će biti uredu.-zatim je pogledala Jaspera, a on je klimnuo. Umirila sam se. Znala sam da mi je to Jasper to učinio. Bila sam mu zahvalna na tome.
-Jučer navečer čitala sam knjigu...o legendama....-svi su me još gledali zbunjeno, naravno osim Alice i Rain, odlučila sam dodati, pad kud puklo pa puklo. Progutala sam ''knedlu'' i dodala-o vampirima.-kada sam to rekla svi Culleni osim Alice, imali su izgled nevjerice. Pogledala sam Edwarda sav se ukočio, a zatim me je pogledao. Oči su mu bile pune straha.
-Što sad misliš o nama?-glas mu je drhtao
-Isto što i prije, ništa se nije promijenilo. Moji osjećaju prema vama su isti.-to kao da ga je razočaralo. Očekivao je da ću otići i zaboraviti ga, ali ne ja sam ostala je želim biti s njim. A onda je Alice ustala i pogledala Edwarda.
-Dovraga, shvati već jednom. Voli te više od života. Učinit će sve samo da te zadrži!-Edward me je opet pogledao
-Idemo, ostavimo ih same.-rekla je tiho Alice, svi su otišli ostali smo sami.
Sjela sam do Edward, gledali smo se. I samo gledali.
-Volim te.-šapnula sam, i još mu se približila. Dotaknula sam mu ruku, a on ju je primio. Na licu mu se pojavio smiješak. Bio je ljepši čak i od Boga.
-Volim i ja tebe.-šapnuo mi je, i lagano približio svoje usne mojima, te ih spojio. Nježno me je ljubio, s oprezom ali i s obožavanjem. Prepustila sam se. Iako sam uživala u Mikeovim poljupcima, i rastapala sam se od njih. Ovo,... ovo je bilo milijardu puta bolje. Poljubac je trajao kratko, ali u tom kratkom vremenu osjećala sam se prekrasno. Od maknuo je svoje usne, i pogledao me s obožavanjem.
-Stvarno ti ne smeta što sam?-
-Da.-obgrlila sam ga i stavila svoju glavu na njegova prsa
-E pa meni smeta.-maknuo me sa svojih prsa, nježno. Pogledala sam ga sva zbunjena
-Edwarde...-
-Ne Gaby, ne mogu biti s tobom znajući da te mogu nauditi. Jednostavno ne mogu.-sada više nisam bila zbunjena, bila sam ljuta. Ustala sam sa bijelog trosjeda, i pogledala ga u njegove zlatno-smeđe oči
-Do vraga Edwrade, kako možeš pokvariti ovako savršen trenutak!-
-Ali Gaby...-
-Nema,ali! Volim te više od svega, a i ti mene. Ne smeta mi što si! Ali smeta to tvoje odbijanje. Možeš me odbijati koliko hoćeš ali nikad me se ne ćeš riješiti.-čula sam Emmettov glas s kata, zvučalo je nešto kao-Ma krasno, nikad se nećemo riješiti ove male.-zatim se čuo tupi udarac i smijeh. Pretpostavila sam da ga je neko lupio. Za to vrijema Edward i ja smo se samo gledali.
-Ok, onda ne mogu ništa, osim poljubiti te.-predao se! Uspjela sam! Edward je samo moj!
-A ne prvo me moraš nešto pitati.-
-Moram li?-klimnula sam glavom-Gaby želiš li hodati sa mnom?
-Naravno, da!!-a onda sam mu se bacila u zagrljaj, a on je uzvratio poljupcem.
Znam da nisam dugo pisala...ali evo napokon sam objavila...i da vam se odužim danas će te dobiti dva posta...=)
Dva mjeseca su prošla otkada sam došla u Forks. Edward, Alice I ja nerazdvojni smo. Postali smo best frendovi.Upravo se začula Alicina truba I potrčala sam van.
-Ej princesa.-
-Ej ljepoto, kako smo?
-Krasno.-sjela sam u auto I ubrzo smo stigli do škole. Čekali su nas Rose, Jazzy I Em. Otrčala sa prema njima.
-Ej!-viknula sam vesro
-Bok mišice.-
-Bok žgoljo.-
-Uf..kada ćeš prestati s tim?-
-Kada ti prestaneš s ovim.-Edward je baš dolazio.
-Rose još si uvijek ljuta na mene?-okrenula je facu, a Edward je izašao iz auta.
Okrenula sam pogled prema njemu, a vjetar je zapuho svom snagom. Pogledala sam Edwarda čije je lice pucalo od boli kao i ostalim Cullenovim. Edward je pogledao prema Jasperu koji je bio metar od mene. I viknu- EMMETT DRŽI GA!!!!!-
A onda je Jasper skočio na mene u ruci sam osjetila vatru. A nakon toga pred očima mi se zacrilo.
Ne znam koliko je prošlo minuta, sekunda,a vatra iz moje ruke je nestala. A i svjest mi se polako vraćala. Čula sam neke glasove.
-Ne možemo više to dopustiti.-bilo je kao da čujem anđela, taj anđeo je s nekim razgovarao
-Znam.-reklo je neki tihi glas-što ćeš joj reći, što se dogodilo.-
-Istinu.-ništa nisam više čula ali imala sam osjećaj da je anđeo drugom tihom anđelu nešto rekao. A onda sam prvog anđela bolje čula i shvatila da to nije anđeo da je to Edward.
-Gaby, molim te javi mi se, molim te.-
-Edwarde-progledala sam, i vidjela njegvo savršeo lice, sada sam bila sigurna. Zaljubila sam se! I to u Edwarda Cullena. U meni je zavladala sreća. Pa za boga milioga kako se mogu zaljubiti u dečka kojeg poznajem tek dva mjeseca, i to do ušiju? A onda sam pogledala sobu oko sebe. Izgledalo je kao da je nekakvi ured u istoj prostoriji s bolničkom sobom. Vidjela sam Alice u kut sobe s nekom ženom i još jedog čovjeka kraj zavjese. Po njihovoj blijedoj koži, i nevjerojatnoj ljepoti, mogla sam zaključiti da su oni Cullenovi. Muški je sigurno bio doktor Cullen, a ona žena njegova supruga. Pogled sam vratila na Edwarda, niko me nije zanimao osim njega. Bože kako sam glupa, kako se mogu zaljubiti u dečka s kojim sam progovorila par riječi, ali kako?
-Gaby žao mi je oko svega, treba li smo biti brži.-rekao je tiho, a onda jauknuo. Pogladila sam ga po kosi. Onda mi se sjećanje vratilo. Bili smo na parkiralištu ispred škole, a onda su Emmett, Rosalin i Edward izašli iz škole. Puhnuo je vjetar svi su se zgrčili i onda me Jasper napao. To mi nije bilo važno. Važan mi je bio Edward.
-Edwrade, molim te. Zaboravi ono, to nije bilo ništa.-pogledao me sav zbunjen- Jasper je pretjerano reagirao, ali to nije važno, opraštam mu. Znam da nije htio, dogodilo se-sad su me svi gledali potpuno zbunjeni,ali i u strahu, kao da ja nešto znam što ne bi trebala-Edwarde, meni to nije važno, važan si mi samo ti. Znam da to zvuči ludo, a poznajemo se tek dva mjeseca...-nije ništa rekao, zato je Esme progovorila
-Dva dan si bila u komi ako bi se to tako nazvalo, dušo. Jasperu je užasno teško, toliko teško da je napustio državu na nekoliko tjedana.-rekla mi je supruga doktora Cullena. Jasper je otišao, zbog mene? Ali on ne može to, ne može ostaviti Alice.
-Nije trebao, oprostila sam mu, nije važno...-
-E pa važno je jer mi nismo, što ti misliš da jesmo.-opet mi je usred rečenice upao Edward, ali ovaj puta s grubljim glasom. Glasom pune ljutnje.
-Ako ti se ne sviđam, jednostavno mi reci, ali mi dopusti da budemo prijatelji.- Začula sam zvono iz prizemlja, Alice je nešto progunđala tipa- Prokleto pseto!-makar nisam bila sigurna, a onda se doktor ispričao i otišao otvoriti vrata. A Edward mi je odgovorio na moju rečenicu.-Ti se meni sviđaš i trebao bi biti sretan što se djevojci kao ti sviđam, ali ne možemo bit skupa jer ja sam čudovište.-pogledala sam ga u čudu. Ako on misli da je čudovište po izgledu, e onda se dulje vrijeme nije dobro pogledao u ogledalo. –Edwarde ne govori gluposti, ti si sav....-
-Gaby ja znam što pričam. Mislim da bi se trebala javiti Charlieu, poludio je kad smo mu rekli da si ostala prespavati.-u glasu mu se čula tuga
-Dobro gdje mogu dobiti, telefon?-
-Evo zlato.-rekla je doktorova žena
-Hvala.-
-Mi se nismo još upoznale ali ja sam Esme, Edwardova majka.-
-Drago mi je gospođo Cullen, ja sam Gaby.-
-Ne moraš me zvati, gospođa Cullen, bolje je Esme.-
-Uredu Esme.-nasmiješila se a onda ubrzanim hodom sišla u prizemlje. Svi su otišli čak i Edward. Charlie se derao , govorio kako sam to mogla učiniti. Uglavnom normalni postupak svakog roditelja. Na sreću nisam dobila kaznu. Kada sam bila gotova odlučila sam sići u prizemlje. Obitelj Cullen imala je veliku raskošnu, kuću. Ali nije bilo teško se snaći u njoj. Kada sam sišla čula sam tiho razgovaranje iz dnevne sobe. Ušla sam u nju, i stala u šoku. Billi je razgovarao s Cullenovima, kada me vidio bio je isto u čudu kao i ja. Pogledala sam Edwarda, nešto mu je bilo smiješno kada je pogledao u mome smjeru i, nisam više mogla biti u ovoj prokletoj kući. Izjurila sam van. Jednostavno ne mogu biti u njegovoj blizini, previše me boli. Moj kamionet stajao je ispred garaže, na moje čudo ključevi su bili u bravi. Upalila sam auto, i krenula kući. Dok sam se vozila, kroz užasnu šumu, vidjela sam nešto u šumi. Izgledao je kao vuk, ogroman vuk. Nije gledao prema meni, gledao je prema kući Cullenovih. Ok ja službeno ludim. Pa što mi je? Vuk od metar i pol. Što su mi Cullenovi dali, da haluciniram. Dugo mi je trebalo da iz one šume izađem na normalnu cestu.Nije mi dugo trebalo da dođem doma. Na moju sreću Charlie nije bilo. Vidjela sam kamion za selidbu, dvije kuće dalje od mene, ali me nije bilo briga tko se seli, a tko će se do seliti.
* * *
Već mjesec dana ni jedan Cullenov ne dolazi u školu, ne znam zašto se svako prokleto jutro nadam da će se jedan od njih pojaviti. Stalno su me ispitivali gdje su, kao da sam im ja najbolja frendica. Alice me je par puta nazvala ali ništa više, dok ih nije bilo sve više sam žudila za Edwardom. Već mi je bilo rutinski, pojesti doručak, otrčati na kat po torbu, uzeti ključeve i onda otići u školu. Uzela sam torbu i ključeve i krenula prema vratima. Kad sam ih otvorila u čudu sam pogledala sjajni Volvo ispred moje kuće. Znala sam čiji je to Volvo. Zanemarila sam ga i krenula prema kamionetu.
-Zar ne ćeš sa mnom?-viknula je Alice, koja je sada bila naslonjena na auto. Bože kako je brza.
-Gdje ste bili zadnjih mjesec dana?-otvorila sam vrata kamioneta
-Morali, smo otići, malo se udaljiti dok se ne smiriš.-
-To me nije smirilo, od toga sam još više bila nervozna. Znam da sam kriva za vaš odlazak.-
-Gaby, možda jednog dana shvatiš što je bilo.-gledale smo se neko vrijeme- I onda ideš?-upitala me sa svojim blagim glasićem, a onda napravila onu facu moljenja, nisam mogla odoljeti morala sam popustiti, bila je tako slatka.- A dobro, idem.-
-Samo se veži.-to me podsjetilo na njezin način vožnje, ali nisam htjela ništa prigovarati. U zadnjih mjesec dana koliko ih nije bilo, užasno sam se zbližila s Jacebom i Rain. Danas sam im obećala da ću poslije škole doći do njih u La Push da me upoznaju s društvom. Put prema školi trajao je minutu, dvije. Kada samo došle parkiralište je bilo puno. Ugledala sam Rosalinin crveni kabriolet. Znači svi Cullenovi su se vratili. To mi je stvorilo knedlu u grlu.
-Alice htjela bih razgovarati s Jasperom uvezi onoga.-
-I on bi htio, dođi do nas za ručak, mislim do našeg stola.-
-Budem.-dobro bi mi došlo odmora, kolege za mojim stolom bile su naporne, i stalno me ispitivali, makar sam tu skoro mjesec dana. Čovjek se može začuditi koliko pitanja mu se može postaviti. S Alice sam krenula prema našem prvom satu, kemija užas. Iznenadila sam se kada je za mojim stolom,sjedio Edward. Znala sam da su dva mjesta prazna ono pored mene, i ono na kraju učionice. Gdje niko nije sjedio.Morala sam u jednu sjesti, makar sam znala da je velika vjerojatnost, da ću sjediti s Alice ili Edwardom. Molila sam da bude Alice,ali izgleda da je Bog dobio krivu poruku. Nisam htjela ići sjeti kod njega, ali morala sam.
-Bok Gaby.-veselo mi je rekao Edward, dok je Alice već bila na svome mjestu.
-Bok Edwarde.-rekla sam preko volje
-Žao mi je, nisam onako trebao postupiti, ali samo ti kažem da ne bi bilo dobro da budemo prijatelji.-
-Znači hoćeš reči da bi bilo dobro da budemo zajedno.-možda mu je ova odvojenost dobro došla, možda ipak imam šanse.
-Ne, želim reći da uopće ne bi trebali biti skupa, ni kao ljubavni par ni kao prijatelji.-
-Smijem znati zašto?-
-Ne.-okrenula sam glavu, cijeli sat s njim nisam progovorila ni riječ. Alice me stalno zapitkivala, zašto sam takva prema Edwardu, sve do ručka kada me je ''pripremala'' za razgovor s Jasperom. Sjele smo na njihovo mjesto. Dok su me svi ubijali pogledom, Jasper je ušao. Sjeo je nasuprot mene, a s njegove lijeve strane sjeo je Emmett, a s desne Edward. Rosalin je sjela nasuprot Edwarda.
-Gaby, stvarno mi je žao. Bila je to pretjerana reakcija, nikako nisam to smio učiniti, molim te oprosti mi.-vidjela sam da mu je teško.
-Jaspere ja sam ti to već oprostila.- na smijao se kao da mu je laknulo- Ovaj, ali zanima me zašto si me ugrizao?-iznenadio se mojim pitanjem, ali u očima sam mu vidjela požudu. Edward i Emmett su ga primili, a Edward ga je lupio s laktom ispod pojasa. Pogledao me opet.
-Ne mogu ti reći.-gledala sam ga u čudu, ostatak dana je prošao mirno. Bio je to najkraći razgovor u mome životu, a i ujedno i najčudniji. Poslije škole sam otišla do Jacoba i Rain. Upoznali su me sa svojim društvom. Tu su bili Jacobovi najbolji frendovi Embry i Quli, braća Leha i Seth, a ostali nisu mogli doći kako je Rain rekla. Embry je bio zgodan, ali ne kao što je bio Quli. On mi je bio zabavan, bio je otvoren, i kada ne bi toliko voljela Edwarda sigurno bi pala u naručja Quliu. Dok me Quli zabavljao, Leha me živcirala. Bila je ne raspoložena, ljuta, i bilo je očito da joj se ne sviđam. Iako je Leha bila grozna, njezin brat Seth je bio super. Seth je zabavan i smiješan. Nisam se dugo zadržala, doma sam otišla vrlo rano, nije mi bilo do prave zabave. Dok sam se ovih mjesec dana zbližavala sa Jacobom i Rain, još više mi je falio Edward, i još sam ga više voljela. Legla sam rano, i uzela sam čitati neku knjigu s legendama sad sam trenutno čitala o vampirima. Nije ništa posebno, uglavnom neke izmišljene. Kada mi je već dosadila zapazila sam par rečenica: Svi vampiri zrače ne vjerojatnom ljepotom. To im služi kao mamac, da lakše uplove svoj plijen. To me podsjetilo na Cullene, nastavila sam čitati i ponovno našla rečenicu koja me podsjetila na Cullene: Njihova je koža ne vjerojatno blijeda, i hladna. Sada me je polako plašilo, a onda sam se sjetila. Vampiri imaju crvene oči, a Culleni, imaju zlatno-smeđe. A onda još par rečenica: Postoje tako zvani vampiri vegetarijanci, koji se isključivo hrane životinjskim krvlju. Njihove oči su nekakve zlatne boje. Normalno se uklapaju s ljudskom rasom. Žive kao i svi ljudi, rade, idu u školu. Legenda kaže, da je jedan mladi čovjek bio u lovu na vampire, i jedan ga je vampir ugrizao. On nije htio ubijati ljude, pa je našao novi način prehrane. Njegov je koven, dalje proslijeđivao na druge. Neki su to prihvatili a neki ne. Znanstvenici kažu, da vampiri ne mogu, postojati. A vampiri ''vegetarijanici'' još manje.Jer to je kao da se čovjek više ne želi živjeti od hrane i već živi samo od vode. Naravno ni jedan čovjek ne bi uspio, da mu neko postavi veliki sočni hamburger pred njega. Ni jedan čovjek ne bi uspio. Vampir još manje. Tako da je ova legenda potpuno ne istinita. Sve to me podsjećalo na Cullene. Onda mi je pogled pao na moj ranu. Jasper me ugrizao, jer je htio moju krv. Kada je vjetar zapuhao, proširio je moj miris, i to ga je privuklo. Zato su otišli, zato jer se Jasper morao smiriti. Ne smije opet doći u napast. Ali Cullenovi nisu pravi vampiri, oni su vampiri vegetarijanci, kako kaže knjiga. Pa što ja to pričam vampiri ne postoje. Ali sve to izgleda tako stvarno. Onda sam pogledala od kuda dolazi legenda. Nisam mogla vjerovati. Legenda potječe iz indijanskog rezervata La Push na Olimpiskom poluotoku. La Push? Opet sam počela preglaedavati poglavlje s ovom legendom, a onda našla rečenicu, koja me podsjetila na dan kada sam se vraćala od Cullenovih.
U La Pushu, postoje tako zvani vukodlaki. Legenda kaže da je glavni duh ubojica izašao iz svoga tijela, a njegov neprijatelj mu je uzeo tijelo, dok je svoje uništio, i tako preuzeo vlast. Glavni duh ubojica, lutao je po La Pushu. Nije mogao reći svojim podanicima, da ono u njegovom tijelu nije on. Glavni duh ubojica odlučio se spojiti s vukom. Od tada svi njegovi nasljednici pretvaraju u vukodlake. Legenda također kaže da su oni u neprijateljstvu s vampirima. Oni su jedini, osim samih vampira koji ih mogu ubiti. Znači onaj dan mi se nije priviđalo, vidjela sam vukodlaka iz La Pusha. Bože na kakvo sam se ja to mjesto doselila. Ali onda sam se sjetila Edwarda, još uvijek ga volim, makar znam da me može ubiti, zato nije htio ništa sa mnom. Boji se da me ne ozljedi. Odlučila sam poslati ću poruku Alice, i reći ću joj da hitno trebam razgovarati s njezinom cijelom obitelji.
Alice trebam hitno razgovarati s tobom i cijelom tvojom obitelji. Stvarno je hitno pa ako mogu, htjela bih svratiti do vas poslije podne i razgovarati s vama o nečemu. I da reci Edwardu, da nije čudovište, i da me nije briga što je da ga volim kakav je!
Pusa, i vidimo se=)
Poslala sam joj poruku, i otišla spavati, ne zabrinjavajući se što su mi najbolja prijateljica, i dečko kojeg volim vampiri.
Trčala, sam. Vuk me gonio, došla sam do Edwarda, i on me spasio. Počeo se tući s vukom. Na kraju je vuk postao vukodlak. Znala sam da ga može ubiti, a znali to i on? Prepala sa se. Počela sam ga dozivati nije obračao pažnju. Edward i vuk se nestali a ja sam počela plakati.
-Čudno.-progovorila je Angela
-Što to?-upitala sam s znatiželjom
-Pa to što ti je jedan od Culleovih pristupio.-odgovorio mi je Mike
-Zašto?-ništa mi nije bilo jasno
-Cullenovi se samo druže samo međusobno. Nikad nikome nisu pristupili. A bilo nam je došlo dvoje, troje učenika, ali niko ih nije zanimao.-
-To je čudno.-složila sam se s njima
Pogled mi je pao na onaj stol Alice se svađala s onim brončanim i onom predivnom plavom. Drugu dvojicu očito to nije zanimalo. Alice je krenuna prema meni.
-Jess, kako se zovu svi za onim stolom?-prvo zanimalo me kako se ko zove, drugo Jessica mi je zabranila da ju zovem ikako drukčije nego Jess.
-Pa plava cura je Rosalin Hale Cullen, ovaj crni pored nje je Emmett Cullen oni su zajedno- u čudu sam ju pogledala očito je primjetila pa mi je objasnila-oni su posvojeni niko nije u rodu. Dobro Alice Cullen znaš, onaj plavi je Jasper Hale Cullen, oni i Alice su zajedno, a on i Rosalin su blizanci, a onaj zadnji je Edward.-kada je Jess završila do mene je došla Alice.
-Pa Gaby, hoćeš sa mnom i Edwardom na naš sljedeći sat?-s njima, pa zar idemo skupa u razred. A onda je došao i Edward.
-Pa...ovaj može.-složila sam se a onda me Alice povukla sa svojim ledenim rukama.
-Idemo!-veselo je rekla, Edward je hodao iza nas. Bio je veličanstven jednostavno prekrasan i predivan. Njegova djevojka trebala bi biti sretna što ga ima. Nisam znala da li ima djevojku, ali bilo bi čudno da je nema.
-Znaš sigurna sam da ćemo biti super frendice, a i da će ti Edward biti dečko.-pogledaoa sam ju zbunjeno. Edward moj dečko? Nema šanse.
-Pusti ju luda je.-šapnuo mi je Edward, ali primjetila sam kako ga je Alice pogledala kao da bi ga najrađe sad ubila. Došli smo do učionice, krenula sam polako sjesti u prvu klupu do vrata, a Edward je sjeo u treče klupu do prozora. Taman sam htjela sjesti kada me netko uhvatio. Po hladnoći dodira prepostavila sam da je Alice. Sva sam se stresla.
-A ne,ne ti ćeš sjesti do Edwarda.-vukla me je prema Edwardu, njemu je to bilo sam smješno. Alice me po karakteru podsjećala na Lucy. A onda me to posjetilo na ostale frendice, pa na Mika, pa na...Dosta! Rekla sam sama sebi.
-Alice!-viknuo je Edward, a Alice se samo nasmijala. Posjela me do Edwarda
-Nemoj te raditi ništa što se nesmije.-pogledala sam ju zbunjujuće
-Biti će ti jasno jednog dana.-rekla mi je
Pogledala sam Edwarda. Bio je prekrasan, jednostavno predivan. U roku minute učionica se popunila učenicima. Razgovaral sam s Edwardom o vremenu. Zatim kad sam na trenutak se okrenula vidjela sam kako moji novi poznanici gledaju u mene i Edwarda i nešto komentiraju.
-Gaby?-upitala me Alice koja se nalazila pokraj mene. Pa od kuda se ona stvorila. Prije sekundu nije bila tu.- Da Alice?-
-Htjela sam te pitait, želiš li samnom u shoping u subotu?-upitakla me pjevnim glasom
-Pa...ovaj...-nisam ju ni poznavala, a ona se već pravi kao da me zna godinama a ne minutama
-Ići će i Edward!-rekla je a zatim ga pogledala, a on je uz smješak klimnuo glavom, kao da se slaže nisam imala izbora, a i onako nemam planova- Može, ali nije zbog Edwarda.-pristala sam, ali ipak i izvlačila da ne bi dobili krivi dojam a onda dodala- nemoraš ići, neću da te Alice sili zbog mene.-obračajući se Edwardu
-Pa zapravo, ja bih želio ići.-rekao je svojim predivnim glasom
- Onda dogovoreno, u subotu nas četri idemo van!-uskliknula je veselo Alice
-Četverno? Da se nisi malo prebrojila?-upitala sam je zbunjujuće
-Alice ne računaj na Jaspera, on sigurna ne bi htoi ići.-rekao je Edward
-Ali Emmett bi.-rekla je uz smješak, a onda nestala. Za sekundu se stvorio professor , a ja sam mu odnjela obrazac. Edward i ja smo se dobro slagali. Čak smo i nešto pričali,a i dao mi je neke komplemente kao:Ti si stvarno lijepa, ili , stvarno lijepo mirišiš(kada je to rekao oči su mu zabljesnule), imaš predivne oči i slične. Činio se kao jako drag dečko. A i jako zgodan. Naravno kada je završio sat zajedno s Alice i Edwardom otišla sam na tjelesni. Bilo je lijepo što sam prvi dan upoznala novu prijateljicu i dečka koji mi se sviđa i kojem se ja možda sviđam. Tjelesni je brzo prošao, ali na kraju sam ipak završila s par ozljeda. Alice me pitala može li sutra do mene doći da zajedno učimo fiziku. Složila sam se. Čula sam da je odlična učenica a meni je fizika loša strana pa možda i nešto naučim za sljedeći sat fizike. Prije odlaska kući maoram obaviti par stvari. Kada sam jučer stigla, primjetila sam ozbiljni nedostatak hrane u kući;pa sam odlučila otići u trgovinu. Takođe sam svratila i do knjižnice. Kad sam stigla kući ugledala sam nešto noviji kamionet od mojega. Zapitala sam se čiji je. A onda sam se sjetila Jacobovih riječi od jutros-svratimo Billi i ja večeras pa se vidimo- krasno još društva. Ušla sam polagano u kući i dok sam stavljala jaknu na vješalicu viknula sam-Bok tata!-
-Ej Gaby, imamo društvo!-viknuo mi je iz dnevnoga, od kuda se čula utakmica, iza ugla se pojavio se Jacob i neka djevojka. Bila je blijeda kao ja, nešto malo tamnija. Njezina blijedo plava kosa padala joj je sve do sredine leđa, gledala me svojim plavim radoznalim očima.
-Ej Gaby!-viknuo mi je Jacob
-Bok Gaby, ja sam Raina.-obratila mi se plavokosa djevojka
-Bok Jacob, bok Raina.-Raina mi nije bila od nikud poznata, mislim da ju nikad nisam upoznala, ali ja brzo zaboravljam ljude.
Jacob, Rain i ja malo smo se bolje upoznavali, pričali smo smijali se. Uglavnom zabavljali smo se. Rain živi u La pushu kao i Jacob. Frendovi su od djetinstva. Rani su roditelji poglinuli, kada je imala par mjeseci, zato živi kod udomitelja. Već je bilo oko pola deset kada je zazvonio telefon. Charlie je krenuo prema telefonu ali sam ga preduhitrila s rječima
- Sigurno je za mene. Sigurno zove neko iz Philadelfije.-stao je i klimnuo je glavom i vratio se u dnevni, javila sam se
-Halo! Ovdje Alice Cullen mogu dobiti Gaby?-rekla je Alice prije nego što sam ja uspjela reći išta
-Halo Alice ovdje Gaby.-
-Ej Gaby. Zovem da potvrdiš subotnji izlazak.-
-Ajde pričekaj da pitam Charliea.- Otišla sam u dnevni boravak
-Tata, mogu u subotu van s Alice Cullen?- moj tata se iznenadio kada sam ga to upitala ne koliko Jacob i Billi.
-Pa dušo, naravno da da. Lijepo je što si upoznala novu prijateljicu. A i drago mi je što je to kći doktora Cullena.-znači njihov otac je doktor, uzela sam slušalicu natrag u ruke- Alice mogu.-
-Ok sutra se još dogovorim za detalje. Moram ići, bok!-poklopila mi je prije nego što sam ju uspjela pozdravit. Vratila sam se u kuhinju.
-I kamo idete?-upitao je Jacob
-Alice i ja?-nije mi bilo jasno koga pita
-Da ti i ta Alice.-govorio je nekakvim grubim glasom kao da mu se nije svidjelo što izlazim s Alice.
-A idemo u grad u shoping.-rekla sam nimalo radujući se tom izlaskom, nisam nikad voljela kupovati odjeću, bilo je jednostavno naporno
-O pa tek si jedan dan tu a već imaš novu prijateljicu.-rekla je Rain
-Pa mislim da ću ih steći još.-rekla sam jo dodajući smješak, i ona se osmjehnula. Mislim da ćemo Rain i ja biti super frendice. Čak mislim da bi se Rain dobro slagala s Lucy bile su slične.
-Znaš, slična si ko moja frendica iz Philadelfije. Samo ona je bila jako naporna u vezi nekih stvari, a i tvrdoglava.-
-Pa i ja sam.-rekla mi je uz smješak
-Ma krasno, jedna se jedva riješim, a sad dobijem zamjenu. Stvarno nemam sreće.- nasmijale smo se, čak se i Jacob nasmijao, iako je dosada bio dosta ne raspoložen od Aliceinog poziva što je bilo čudno. Pitam se koji je razlog. Billi, Jacob i Rain otišli su negdje oko jedanaest. Bila sam umorna da mi se čak nije dalo ni otuširati, legla sam u krevet u odjeći. I lagano utonula u san.
Lutala sam šumom, nešto sam tražila ali nisam znala što. Sljedila sam instink i došla do velikog proplanka. Ispred mene stajao je Edward. Smiješio mi se. A zatim krenuo prema meni. Svhatila sam da sam upravo njega tražila. Zagrlio me i lagano poljubio. Prvo je to bio običan poljubac, a onda me počeo ljubuiti s strašću, s obožavanjem. Prepustila sam se, i uživala. A onda sam začula poznati glas. Glas koji me posjećao na mog bivšeg dečka Mike. Odmaknula sam Edwarda sa sebe(iako to nikako nisam htjela). Edward me gledao u čudu,a zatim se okrenuo i pogledao Mike. Mike je prema nama gledao u nevjerici. U očima mu se vidjela mržnja, nevjera, ljutnja. Htjela sam nešto reći, zagrliti ga, utješiti, objasniti. Krenula sam prema njemu, ali Edward me čvrsto držao, i nije me puštao. Pogledala sam prema njemu, a u očim sam mu vidjela da me moli, da ne idem. Mike je krenuo prema nam a Edward je zarežao na njega.-Mike shvati molim te.-uspjela sam nekako izustiti
-Ona je sad sa mnom.-viknuo je Edward. Kada sam se ja to odlučila na njega? Ništa mi nije bilo jasno
-Briga me! Volim je više od tebe!Gaby molim te!-pogledala sam ga njegove zelene oči su nestale sad su bile crvene, i gledale su me kao hranu. Krenula sam prema njemu, a onda me Edward još snažnije primio i tiho mi šapnuo-Gaby, ne vjerujmu,laže, On te ne voli, želi te ubit. Ja te stvarno volim, moli te ostani sa mnom, molim te.-
- E baš neće!-viknuo je Mike i potrčao prema nama.
Snažna zvonjava budilice me probudila iz strašoga sna. Pogled mi je pao na sat. Bilo je pola sedam. Odlučila sam se ustati i otuširati. Tuširanje mi je baš godilo. Opistilo me, i potpuno sam zaboravila na onaj užasni san. Obukla sam svoje najdraže, tamne i uske traperice i smeđu pamučnu majcu. I svoje najdraže tenesice. Polako sam sišla niz stube. Otišla sam u kuhinju i kroz prozor viidjela da Charlievog auta nema. Super već je _tišao. Napravila sam si dva topla sendviča. Nisam bila baš nešto gladna, ali ipak moram doručkovat. Poslje doručka otišla sam na kat po torbu i jaknu. Kada sam slišla u prizemlje začula sam trubu. Nisam se obazirala, već sam uzela ključeve od kamioneta i krenula prema van. Kada sam otvorila vrata, prepala sam se. Pred vratima mi je stajala Alice.
-Alice, što ti tu radiš?-bila sam potpuno zbunjena
-Vodim te u školu budalice.-odgovorila mi je s smješkom. Pogled mi je pao na sjajni Volvo. Isti onaj Volvo koji je jučer bio parkiran prad šklom.
-Ali..-nisam uspjela ništa reć a već me prekinula
-Nećeš se izvuć, nisam bez veze isplanirala cijeli dan da bi mi sve upropastila.-rekla je uz smješak. Doslovno me odvukla u auto.
. Bila je sretna osmjeh na licu mi je to govorio. Ušle smo u auto. Bilo je ugodno, toplo. Sjedalo mi se svidjelo bio je mekana, mogla bi zaspati u njemu.
-Lijep auto Alice.-moram se koncetrirati nesmijem zaspati
-Hvala, Gaby učini mi uslugu i zveži se.-napravila sam to u isto trenu kad je ona rekla. Sekundu potom, auto je pojurio. Pogledala sam na brojač, vozila je 180. A zatim sam vidjela da se ona nije vezala
-Alice pa veži se! Poginu ćeš,zapravo obje ćemo poginuti.-nasmijala se i ništa drugo. Samo se nasmijala! Pa zar to ona nas pokušava ubiti. Zar je zato tako ljubazna prema meni? Zato što me hoće ubiti? Za minutu samo bili u školskom dvorištu. Morala sam se suzdržati da ne povratim. Pogledala sam na sat bilo je pet do osam. Tako rano? Nikog nije bilo na parkiralištu. Osim nas. Ali prepostavila sam da je neko u školi kada sam vidjela crveni kabriolet.
-Tko vozi kabriolet, u mjestu u kojem kiša neprestano pada?-
-Rosalin, ona je posebna, malo luda i mrzovoljna ali je ok.-rekla mi je Alice. A onda je iz škole izašao njezin dečko, onaj s kosom boje meda. Kako je on Jess rekla da se zove? Hm....hm....nekako na J....Jasper. Da Jasper Hale Cullen. Alice je otrčala prema Jasperu i poljubila ga. A onda s njim dotrčala k meni. Očito me silno htjela upoznati sa svojom ljubavi.
-Gaby ovo je Jasper, moj dečko. Jasper ovo je Gaby, moja nova frendica.-veselo nas je upoznavala Alice. Pružila sam dlan prema Jasperu. Rukovao se samnom. Na moje čudenje imao je hladan dodir kao i Alice
-Drago mi je što smo se upoznali Gaby. Alice nije prestala pričati o tebi.-rekao mi je Jasper
-Pa Jasper i meni je drago, Alice mi nije puno pričala o tebi , ipak se poznajemo tek jedan dan, a ne godinu.-nasmijali su se. A onda su iz škole izašli Emmett, Rosalin i Edward. Svi su bili graciozni pri svome hodu. Pogledala sam u Edwarda bio je sretan što me vidi. Rosaline je na licu imala mrzovoljan pogled, ali je ipak bila predivna. Osjetila sam nelagodu od njezine ljepote. Emmett se nije presato smješiti.
-Gaby ovo je Emmettt.-pokazala je Alice
-Drago mi je.-rekla sam tiho, a on se oslonio ne mene
-Ma daj, što se tako pozdravlja možes bolje od toga palčice.-ošinula sam ga pogledom.
-Ma pusti Emmetta on ti obožava zabavu.-kaže Jaser, grlio je Alice oko struka
-Jazzy ti govori istinu palčice ja obožavam zabavu.-
-Emmett prestani!-vikne Rosaline i lupi _tiša ramenu
-Rose što ti je?-upita Jasper
-Em idemo!-vikne i otiđe u školu
-Rose čekaj me! Vidimo se palčice.-kaže Emmett i otrči u školu
-Da to je Rosaline.-kaže Alice, Edward je stajao satrane i oštro me gledao, progutala sam knedlu
-Idemo?-upita Edward
-Naravno.-kaže Jasper, Alice ga primi pod ruku i krenueju prema školi, a ja i Edward za njima.
-Kako si?-upitao me blagim glasom
-Dobro, malo umorno, ali ok. Ti?-
-Također dobro.-
-I čime se baviš u slobodno vrijeme?-upitam ga
-Ničim posebnim…-zacerekao se, kao da nešto taj od mene-…ti?
-Ništa posebno.-
-Što imamo sada?-upitam nakon nekoliko minta
-Španjolski.-protrenjam-Zar ti ne ide?-odmjeri me
-Zapravo vrlo dobra sam u njemu, ali sad nemam volje za njega.-
-Pa ako ti već tako dobro ide reci mi nešto na španjolskom.-kaže kada smo se smjestili u klupe, Alice još nije bila u razredu
-Hm…evo naprimjer: Tomando el pelo.-
-Evo profe. I da ja nisam dosadan-kaže Edward a Alice uleti u razred, za sekundu uđe profesorice
-Buen día.-kaže profa
-Buen día.-kažemo u glas
-Hoy en día, manejamos gsopodarstvo espańol, de manera abierta el tutorial en el lado de la 59.-kaže profa
-Znaš što je rekla?-podrugljivo pita Edward
-Da rekla je da ćemo danas učiti o gospodarstvu Španjolske i da otvorimo 59 stranu udžbenika.-kažem
-Gabrielle Foren Swan?-kaže profesorica, a ja se počinjem dizati
-Voli pričati samo na španjolskom.-šapne mi Edward
-Sí maestro-
-Seńorita, por favor, tráeme un formulario-.
-Si.-ustala sam i odnjela joj obrazac, Edward se cerekao kada sam se vratila
-Što je smiješno?-slegnuo je ramenima, onda je profesorica počela predavati ni ja, ni Edward nismo razgovarali.
Nakon što je prošao sat španjolskog, matematike, i sat geografije, otišli smo zajedno u kantinu. Sjela sam odmah do Jess dok su Edward i Alice produžili dalje za njihov stol.
-Bok!-veselo vikne Mike
-Bok Mike, bok društvo.-kažem
-Kako si danas?-upita Mike
-Bolje.-kažem
-Znaš htio sam te pitati…-
-Dosta!-viknem, a on me pogleda
-Mike pusti ju , živciraš ju pitanjima.-kaže Angela
-Hvala Angy.-kažem, i nastavim jesti svoj sendvič, svako malo pogledavajući prema njihovom stolu. Izgledalo je kao da se svađaju i to sa Rosaline. Edrward je par puta okrenuo glavu prema mome stolu, u očima sam mu vidjela ljutnju. Nije mi se sviđalo to. I ručak je brzo prošao, a i sati. Edward i ja izašli smo van baš kada je zapuhao jak vjetar.
-Baš puše.-prokomentirala sam, a onda ga pogledala, bio je sav zgrčen, i nije me gledao, samo je stajao nepokretno kao kip. Alice je dojurila van. Čim je izašla iz škole, Edward je nestao.
-Alice…?-nisam znala što da kažem
-Ma pusti ga, nego krenimo mi kod tebe, ako još uvijek želiš učiti fiziku?-
-Naravno, idemo.-pošle smo prema njezinom autu
-Pričaj mi malo o sebi.-kaže Alice
-Što želiš znati?-upitam ju vežući se
-Sve!-veselo usklikne i upali auto
-Hm…pa ne znam imam četri najbolje prijateljice Lucy, Mary Ashy i Kelly. Do nedavno sam imala dečka. Mama mi se udala, pa sam se je odselila da bi njoj i mome očuhu dala prostora. Nisam naročito talentirana za sport a ni za ples. To bi bilo ukratko.-smješkala se
-Ti reci meni nešto o sebi.-kažem, a ona odmahne glavom
-Nekom drugom prilikom.- kaže i zaustavi auto pogledala sam prema van i vidjela da smo već stigle. Izašle smo van I polako krenule prema kući. Charilev auto već je stajao ispred kuće.
-Bok tata!-viknula sam i stavila jaknu na vješalicu
-Bok dušo!-viknuo je iz dnevnog, čula sam televizor svigurno je utakmica, otišla sam u dnevni
-Ovaj tata…imamo društvo.-rekla sam tih, okrenuo je glavu i pogledao me
-Koga?-upitao je smuljičavo
-Alice Cullen.-rekla sam, a njemu su se oči raširile od čuđenja
-Dobra večer šerife.-rekla je Alice, a Charlie se ustao i ispružio ruku
-Večer Alice, kako si?-upitao je ljubazno dok su se rukovali
-Vrlo dobro, vi?-
-Dobro. Nego što će te vas dvije raditi?-
-Pomoči ću Gabrielle oko fizike.-rekla je Alice
-Pa zar tebi ne ide fizka dušo?-
-Ne tata, ne ide mi.-
-Hm…dobro. Drago mi je što sam te upoznao Alice, divno je što je Gaby našla prijateljicu.-
-I meni je drago šerife.-
-Ma daj molim te Alice zovi me Charile ipak sam ja Gabyn otac.-
-Uredu Charlie.-nasmješila se
-Idemo Alice?-upitam ju
-Naravno.-rekla je sam smješkom i krenule smo u moju sobu, počela je gledati okolo
-Mislim da ćemo imati puno posla.-rekla je
-Pa da ja sam antitalenat za fiziku.-
-Ne pričam o tome budalice…-bacila se na krevet i pogledala me-…pričam o sobi moramo joj dati malo života, malo ženstvenosti.-a onda je pogledala sliku na zidu
-Vuk?-pogledala me u nevjerici a ja sam klimnula-…Hm…ok onda ćemo vuka ostaviti i dodati malo postera, cvijeća…-otišla je do ormara i otvorila ga-…odjeće, haljina pogotovo i _tišao_ce.-pogledala sam ju
-A kako ti misiš da ja to platim?-
-Ja ću platit.-rekla je kroz smješak a ja sam ju pogledala
-Nego da se bacimo na fiziku?-upitala me, klimnula sam sa svojm umornom glavom i bacila se nažalost na fiziku.
-Znaš jako me podsjećaš na nekog ali neznam na koga.-progovorila je Alice
-Hm… neznam, jedino moja mama I ja smo jako slične, ali ipak…-
-Vjerovatno sam se zabunila, nema veze. Kamo ćemo?-pogledala sam ju
-A fizika?-
-Pusti fiziku idemo u šoping.-veselo je uskliknula
-Alice draga moja, Alice ne volim šoping.-
-Kako ne možeš voljeti šoping?-ustala je I stavila ruke na bokove.
-Lijepo mrzim ga.-okrenula je očima I odskakutala do linije
-Što slušaš?-upitala je I pustila muziku. Počela je fenomenlana pjesam. Futuro ex novio. Uf…obožavam je.
-Što je to?-upitala je znatiželjno
-Pjesma.-rekla sam
-Haha, znam ja to ali koja?-
-Futuro ex novio.-
-Dobra je.-počela se njihati u ritmu muzike
-Tko to pjeva nikada nisam čula?-
-RBD.-rekla sam malo posramljeno nitko nije znao za njih
-O…neznam ih, ali fenomenalni su.-
-A kaj ti slušaš?-
-Ma My Chemical Romance, Nickelback i tako.-
-Emo?-upitala sam zbunjujuće, totalno nije izgledala tako
-Pa da, uglavnom sviđa mi se to.-počela je pjesam Salvame
-Kako znaš za njih?-upitala je Nakon nekog vremena
-Frendica mi ih sluša.-klimnula je glavom, a zatim se počela vrtiti po kući izgledala je kao vila.
* * *
-Ona baš ima neku gadnu narav spajati ljude.-prokomentirala sam kada nas je Alice doslovno dovukla jedno do drugoga
-A Alice je poseban slučaj.-rekao je Edward buljeći u svoju hranu
-Zašto ne jedeš?-upitala san tiho
-Ovaj…na posebnoj sam djeti.-rekao je tiho. Izgledao je kao da ga nešto muči
-Nije ti ugodno tu samnom kaj ne?-pogledao me zbunjeno
-Ne baš suprotno vrlo mi je ugodno zašto?-
-Ma izgledaš kao da ti nešto smeta, ili te nešto muči.-
pogledao je ustranu
-Ej mišice!-viknuo je veselo Emmett, a iz njega bila je Rosaline, okrenula sam očima
--Mišice budi pristojna I pozdravi me.-rekao je I sjeo do mene
-Bok žgoljavi.-rekla sam
-Hej! Ja nisam žgoljav!-viknuo je, a Rosailine I Edward su se nasmijali
-Nisam ni ja miš.-rekla sam
-E draga moja mišice jesi, ti si miš.-nadurila sam se
-Bez ljutnje mišice.-rekao je, okrenula sam glavu
-Rosaline što danasa imate?-upitala sam
-Ništa što bi tebe zanimalo, i ako me što trebaš zovi me Rose.-rekla je i otišla
-Kučka.-prošaptala sam, Emmett se namrgodio, izgleda da me čuo
-Emmett nisam tako mislila.-rekla sam tiho
-Ma nema veze mišice, Rose je takva kakva je, ja je volim takvu.-rekao je ustao i otišao.
* * *
-Alice hvala na na prijevozu.-rekla sam
-Nema problema ljepoto.-nasmijala sam se
-Znaš nisam ni slutila, da kada se doselim ovdje da ću upoznati tako dragu curu.-
-I ipak jesi ljepoto.-nasmijala sam se
-Ljepoto da dođem po tebe sutra?-upitala je vedro
-Naravno vampiruško.-rekla sam, ali ona se skamenila
-Kako si me nazvala?-upitala je preplašeno
-Vampiruško. Oprosti ali ima naravu frendice zvati vampiruške, to je poštapalica. Smeta ti?-
-Ovaj da, bolje da me zoveš nekako drukčije.-izgledalo je kao da joj je laknulo
-Princesa?-
-Može!-veselo je klimnula, a onda počela skakutati
-Bolje luđača.-rekla sam kroz smjeh
-Hej!-viknula je
-Ma zezam se princeso mala.-
-Vidimo se ribice!-
-Bok princesa!-sa smješkom sam ušla u kuću
-Što je smješno?-upitao je Charlie
-Alice.-rekla sam, a onda potrčala prema telefonu I utipkala broj
-Dobar dan molila bih lijepo Lucindu.-
-Samo malo.-rekal je Lucyna mama, a onda se zaderala…-Lucinda telefon!-trebalo joj je neko vrijeme da se javi
-Lucy luđakinja Howell na usluzi.-nasmijala sam se
-Zdravo luđakinjo.-rekla sam kroz smijeh
-Gaby!!!!!!!-zaderala se u slušalicu
-Smanji doživljaje luđakinjo ok?-
-Ma sve za tebe mala vampiruško.-namijala sam se
-Kako si?-
-Bolje kada čujem tebe.-rekla je vedro
-Kako su moje ostale vampiruške?-
-Dosadne su.-nasmijala sam se
-Haha, ma daj ozbiljno.-
-Ma super su svima fališ.-
-Ah I vi meni.-rekla sam tiho
-Joj Gaby sve bi dala da sam sad s tobom.-
-I ja s tobom.-
--Nego reci ima zgodnih komada?-
-Jedan.-
-Uuuu, kakav je, kako izgleda, koliki mu je sve!!-
-Lucy!-vrisnula sam u slušalicu
-Što?-upitala je tiho
Kako misliš…-viknula sam glasno-…koliki mu je?-spustila sam ton, ipak je nekoliko metara od mene sjedio moj tata
-Lijepo, što ja znam možda si ga već obradila.-rekla je kroz smijeh
-Nisam!! OK!? Jako je zgodan, I pametna I privlačan I sve!!-
-Super za tebe!-veselo je Lucy
-Ej Lu moram ići zadaća me čeka čujemoo se .-
-Bok!-
-Bok!-Poklopila sam slušalicu I lijeno se popela na kat
Hm...znači oni koji su čitali shvati će da su uvedene promjene...hhh...uživajte u poboljšanom...
Cijelu noć nisam ni oka sklopila. Kiša je svom snagom lupala u moj prozor pa je bilo ne moguće zaspati. Doručak s Charliem prošao je mirno. Nismo puno razgovarali, poželio mi je sretan dan u školi i otišao. Taman sam pospremala stol kada je netko pozvonio na vrata. Otišla sam ih otvoriti. Pred vratima stajao je vrlo slatki dečko, kratke crne kose, crnih očiju i dosta visok. Bio je indijanac,a po tome sam mogla zaključiti da je iz La Pusha.
-O bok Gaby, je li Charlie doma?-progovorio je dubokim glasom
-Ne..ovaj...sorry kaj pitam, ali tko si ti?-nasmijao se na moje pitanje ali je odogovorio
-Ja sam Jacob Black. Sin Billia Blacka on ti je frend tvog starog. Neznam da li me se sječaš-polako je ušetao u kuću a ja sam ga zbunjeno pogledala-ideš kak si se promjenila, stvarno si zgodna-nasmijao se
-Hvala-zahvalila sam mu se dodajući smješak-ovaj Charlie nije doma. Žao mi je što te moram tjerati ali moram u školu.-makar mi se nije išlo
-O! Nisam znao-zatim je pogledao kroz prozor u moj kamionet-trebaš pomoć oko kamioneta?-upitao me ljubazno
-Ne hvala na ponudi. Mislim da se sama mogu snaći.-
-Onda dobro. Svratimo Billi i ja večeras pa se vidimo.-
-Vidimo se bok!-
-Bok!-viknuo mi je i otišao niz ulicu. Pogledala sam na sat.
-Kvragu pa već je osam i petnaest, a trebam još kod ravnatelja!!!-brzo sam zgrabila svoju crnu jaknu i izjurila van. U istom trenu kada sam zaključala vrata spustio se strašan pljusak.Ne! To bi me u Philadelfiji strašno iznenadilo, ali ovdje jednostavno je normalna stvar. Pomislila sam na jadnog Jacoba koji sad hoda po ovome pljusku, došlo mi je da ga potražim ali znala sam da mi je pametnija odluka da odem u školu,snaći će se on već, njemu je to normalno. Nakon kratkog vremena bila sam u toplom i hvala bogu suhom kamionetu. Polako sam okrenula ključ a onda me snažno brujanje tako prepalo da sam poskočila. To brujanje doprjelo je iz motora. Znala sam da mora biti kvaka. Polako sam krenula prema školi pokušajući zanemariti buku iz motora. Uključila sam radio i prevrtala stanice dok nisam našla neku dobru pjesmu. Nakon desetak minuta bila sam na dvorištu škole. Osobno mi je laknulo kad sam vidjela da su svi auti na parkiralištu jednako stari kao moj;ali ipak ne svi. Za oko mi je zapeo sreberni, sjajni Volvo. Nikako se nije uklapao na ovo parkiralište. Kako nije bilo niti jedno drugo slobodno mjesto osim onoga pored Volva odlučila sam se parkirati točno tamo. Nije mi se dalo izaći na kišu, ali morala sam. Otvorila sam vrata auta, na brzinu uzela torbu i izašla na pljusak. Što brže sam mogla zaključala sam vrata auta i odjurila u školu. Nakon svega par minuta opet sam bila na toplome i suhome. Otišla sam na recepciju. Tamo je sjedila starija, crvenokosa žena. Prišla sam joj-Dobar dan. Trebala bih gospodina Deweya.-rekla sam tiho ali očito me čula jer se okrenula prema meni.
-O gospođice Swan! Očekivali smo vas.-zatim je ustala i otišla do printera od kuda je uzela dva papira a onda se vratila do mene.
-Izvoli-u ruke mi je pružila ona dva papira, jedan je bio žuti i na njemu je bilo nešto pisalo, a drugi je bio bijeli i na njemu su bili neki nacrti, a onda je još dodala-ovaj ovdje-pokazala je žuti papir-je tvoj raspored sati a ovo drugo je tlocrt škole.-pogledala sam što dananašnji raspored:
1.engleski jezik u zgradi tri
2.državna uprava s Jeffersonom u zgradi šest
3.trigonometrija u zgradi pet
4.španjolski u zgredi pet
5.biologija u zgradi sedam
6.tjelesno zdrastvena kulturaO ne tjelesni, i to zadnji sat može li biti gore?
Zatim je uzela malu hrpicu papira i pružila mi.
-Ovo su obrzci koje moraš dati učiteljima.-primila sam hrpicu a ona je otišla do telefona i nekog nazvala a zatim nešto rekla i poklopila slušalicu zatim mi se ponovno obratila-Gospođice Swan gospodin Deweye vas očekuje.-
-O hvala vam gospođo...-
-Gospođa Parks.-rekla mi je uz smješak
-Hvala gospođo Parks. A kuda trebam ići?-
-Kroz ova vrata-pokazala je prema velikim vratima-i onda skreneš desno.-
-Hvala, doviđenja.-
-Doviđenja.-
Otišla sam kroz ona vrata i skrenula udesno za otprilike minuta došla sam da vrata na kojima je pisalo RAVNATELJ a ispod natpisa stajala je mala zlatna pločica na kojoj je pisalo gospodin Dewey. Moj prvi susret s ravnateljem.Uh! Jezivo! A i iskreno se nadam da je i posljednji. Polako sam prišla vratima i tri puta pokucala, a onda otvorila vrata.
-Dobar dan, ja sam Gabriella Swan.-obratila sam se čovjeku koji je kroz prozor gledao kako kiša pada.
-Očekivao sam vas gospođice Swan, molim vas sjednite.- obratio mi se svojim dubokim i oštrim glasom još uvijek gledajući kroz prozor. Poslušala sam ga i sjela u kožnu stolicu. Ovakve urede viđala sam u filmovima. Ovaj nazovimo ga ured bio je ogroman. S puno knjiga, i papira s jednim računalom. Ured mog bivšeg ravnatelja bio je mnogo skromniji, a ovaj me podsjećao na urede bogataša iz filmova. Ravnatelj se okrenuo prema meni. Bio je srednje veličine, proćelav i sjede kose i malo tamnije puti, zapravo pretamne za ovaj kraj. Čovjek bi pomislio da se doselio ili otišao u solari. Sjeo je za svoj radni stol i obratio mi se- Jako mi je drago što ste nam se pridružili Gabriella.-
-Oprostite ali ako me već zovete po imenu, molim vas da me zovete samo Gaby.-bilo mi je malo neugodno što sam ga bila prekinula, ali njemu kao da nije smetalo.
-Onda dobro. Gaby. Je li ti već gospođa Parks dala raspored sati i tlocrt škole?-
-Da,je.-joj samo da ovo brzo završi, stvarno mi se neda slušati, kako mu je drago što sam došla, kako ovo kako ono...Zatim sam uočila sat na zidu bilo je deset do devet. Oh! Ovo će kratko trajati.
-Onda, dobro. Nadam se da će ti se učenici, a i učitelji svidjeti.-
-I ja se nadam.-
-Znam da ti sigurno mnogi to govore ali jako si slična majci.-od kud on znam moju mamu.
-I ona je bila lijepa kao ti i pristojna kad je bila mlada, znaš znam ti mamu i tatu od kad je tvoja mama bila trudna s tobom.-
-O, to nisam znala.-to objašnjava mnoge stvari
-Pa sad će devet ne bi bilo pametno da zakasniš na nastavu Bella.-
-Da ne bi bilo pametno.-ustala sam i pružila ruku da se rukujemo
-Želim ti da se lijepo provedeš prvi dan škole.-reka mi je dok smo se rukovali
-Hvala! Doviđenja!-krenula sam prema vratima
-Doviđenja!-viknuo mi je s druge strane sobe. Izašla sam iz ureda i brzo pohitala prema zgradi tri gdje sam imala engleski. Nije bilo teško naći zgradu a ni učionicu. Moj profesor iz engleskog profesor Mason nije puno zavlačio dao mi je popis lektire; na brzinu sam pogledala popis sve knjige sam uglavno pročitala; dala sam mu obrazac i otišla na mjestu sat je brzo prošao.
-Ti si Gabriella Swan, nova cura?-upitao me muški glas iza mene
-Samo Gaby, ti si?-
-Eric! Hoćeš da te otpratim do sljedeće učionice?-
-Pa...ovaj može.-složila sam se. Dan mi je brzo prošao, a ona sam s djevojkom Jessicom koju sam upoznala na satu španjolskom otišla na ručak. Odvela me za stol za kojim je sjedio Eric, još jedna djevojka i jedan dečko. Svi su oni išli samnom u razred. Druge nisam još uspjela upoznati a ni vidjeti. Dečko kada me vidio široko mi se nasmješio od čega mi je bilo neugodno.
-Ovo je Gabriella Swan.-rekla je Jessica
-Samo Gaby!-rekla sma tiho
-Ja sam Mike.-rekao mi je dečko. To me posjetilo na smmeđokosog i zelenookog, tamnoputog, divnoga dečka. Moga bivšega dečka. Na mojeg Mika. A onda me to posjetilo na sve moje frendice, a onda je došla tuga. Za to vrijeme mog prisjećanja obratila mi se djevojka.
-Bok ja sam Angela.-znala sam da moram odgovoriti
-Bok Mike-glas mi je zadrhtao pri spomen tog imena-bok Angela, bok Eric.-pozdravila sam ih sve po redu. Sjela sam i pokušala pratiti sva pitanja koja su ni postavili a onda odgovoriti na njih.
-Ovaj..može odmor...mislim...ostavite malo pitanja za sutra.-rekla sam kada više nisam mogla hvatati pitanja a kamo li odgovarati na njih. Svi su klimnuli glavom. Počela sam gledati po kantini a onda mi je za oko zapelo jedan stol. Bila je sitna, vilenjačkog izgleda, vrlo vitka, sitnih crta lica. Bila je blijeda, blijeđa od mene, a ispod oči vidjeli su joj se blagi ljubičasti podočnjaci. Kosa joj je bila crna kratko podšišana natapirana na vrhovima. Bluza boje bjelokosti sjajno joj je pristajala uz tjelo kao i njezine uske tamne traperice. Sjedila je sama, i nije ništa jela. Samo je sjedila i tupo gledala u paldanj s netaknutom hranom. Zatim su njezine zlatno smeđe oči poprimile neki sjaj i pogledala je prema meni blagim pogledom i nasmješila se. Brzo sam maknula glavu. Bilo je čudno. A zatim sam ugledala njega. Bio je predivan. Izgledao je starije, kao da mu je dvadeset i nešto. Bio je mršav ali ipak krupan. Bio je blijed, kao i ona cura. Bili su slični, ali ipak različiti. Ispod njegove kuštrave brončane kose bile su iste one zlatno smeđe oči kakve sam malo prije ugledala, a uz njih su još i onakvi blagi ljubičasti podočnjaci. Uzeo je pladanj s hranom i krenuo prema stolu s djevojkom. Sjeo je pored nje a u očima mu se vidjela nevjerica. Čudno. A onda je sitna djevojka ustala, a on ju je uhvatio za ruka ali se izmakla. Vrlo brzo i graciozno otišla je do dečka koji je upravo ušao i poljubila ga. Bio joj je sličan, isto onako sličan kao i drugi dečko, ali ipak različit. Imao je kosu boje meda, malo slične kao i onaj dečko ali nešto viši i krupniji, s nešto više mišiča. I on je otišao sjesti za onaj stol. Dok je ona djevojka nestala s mog vidika.
-Bok Gaby.-reko je preeljepi i pjevni glas iza mene. Bilo je kao da mi se neko obraća pjesmom. Okrenula sam se i opazila onu onu curu. Zamjetila sam da su svi u nevjerici gledali prema meni i njoj.
-Bok.-uspjela sam nekako izustiti
-Ja sam Alice Cullen. Bili ti smetalo ako ti se pridružim?-rekla je kao da pjeva a ne govori
-Ne. Izvoli.-
-Samo da javim braći.-a onda je odlepršala prema stolu. Tada sam zapazila da im se brončano stanje povećalo. S njima je sad bio još jedan dečko najkrupniji s mišičima dizača utega s crnom kosom. Bio je isti kao i ostali. S njima je bila i djevojka. Viša i vitkija od Alice. Njezina plava valovita kosa bila je predivna, a padala joj sve do polovice leđa.Bila je predivna. Svaka djevojka u njezinoj blizini izgubila bi samopouzdanje.
San mi je upravo stigao na najlijepše mjesto kada sam začula prokletu budilicu. Uh! Moram se ustati. Kvragu! Ustala sam još s jednom nogom u snu. Polako sam krenula u kupaonicu i naravno raspala se na skilskom podu. To me dodatno razbudilo. Otuširala sam se i obukla te otišla prema kuhinji. Na moje iznenađenje moja majka mi je pripremila doručak.
-O dobro jutro pospanko!- doviknula mi je veselo majka dok mi je stavljala mlijeko u zdjelicu s pahuljicama.
-Jutro!-viknula sam pospano.
Na vratima se pojavio Phil s mojim kopčezima u rukama. A ja sam počela jesti svoje pahuljice vrlo polako nije mi bilo da hrane;zapravo nije mi bilo do ničega. Samo sam htjela zaspati i prespavati ovaj rastanak, put, dolazak, prvi dan u novoj srednjoj. I probuditi se okružena prijateljima, dečkom kojim me obožava. Zapravo htjela bih se vratiti u prošlost i ne donjeti ovu odluku. Ali ma koliko god tražila rupe u svojoj odluci znala sam da bi moja majka bila sretnija s Philom. A u isti tren kad sam pomislila na njega, Phil se oglasio.
- Ajde cure požurite! Gaby ajde brže jedi za deset minuta moramo krenuti!-
-Dobro jutro i tebi Phil!- rekla sam tiho pokušavajući sebe samu tjerati da bržem jedem stvarno sam do kasno spavala. Mislim! Mogli su me probuditi
-O da dobro jutro.'-Nekako je promljao i izjurio van.
-Phil ima pravo dušo moraš se požuritu.-Rekla mi je smješeći. Još sam par sam minuta jela. Makar se to ne bi nazvalo jedenjem, ali ok. Pojela sam svega još par žlica i nisam više mogla žlicu podignuti od tuge. Mora ću napustiti svoje frendice, svoju majku, svog Mike i otići na onaj prokleti avion. Čak mislim da ni neću moći dignuti s ovog stolca. Predala sam zdjelicu s pahuljicama majci.
- Evo gotova.-
- Divno! Ništa nisi pojela! Ajde sada požuri- viknula mi je.
-Pa nisam ni stvarno gladna. Bilo bi bolje da se požurimo-rekla sam smješući se-Phil će doslovno poludjeti- sad se i ona sa mnom nasmijala
-Falit ćeš mi srce-
- I ti ćeš meni falit mama-
-Bolje da požurimo- zgrabila sam svoju jaknu i krenula kroz hodnik prema autu.
Otvorila sam ulazna vrata a svijetlost i toplina iznenadno lupila. Polako sam krenula u auto uživajući u suncu i toplini. U jedno sam bila sigurna hladnoću, led i kišu mrziću uvijek i zauvijek. Mislim da mi Forks nikad ne će prirasti srcu. Falit će mi moj dom. Polagano sam otvorila vrata i sjela u auto. Phil je nešto progunđao. A moja mama mu se smijala. A onda su se poljubili. Znala sam da sam donjela dobru odluku. Moja majka je izgledala presretno kad je bila s Philom.
- Spremna?-upito me Phil
-Pa...mislim...da da.- klimnula sam glavom pokažuči da sam spremna. Phil je krenuo prema aedromu.
- Zašto je ne mogu voziti?- upitala sam ih. Nije da sam mi se žurilo ali Phil je fakat jako sporo vozi. –Uvijek moraš biti na oprezu Gaby.- govorio mi je Phil. To me stvarno živciralo kod njega.
- Ne bi bilo pametno Gaby. Nedavno si položila vozački a auto je nov pa ne bi bilo pametno da mi ga razbiješ.-odgovorio mi je smireno Phil. Ja sam ga samo u čudu pogledala. Nedavno položila vozački? Što on smatra pod nedavno? Pa ja sam prije godinu i pol položila vozački. Naravno nisam imala još prilike voziti auto. Phil je smatrao da trebam pričekati malo i dobro se izvježbati prije nego što krenem na pravu cestu. Ali ja naravno nisam imala prilike vježbati zbog Philovog ''novog'' auta. Koji je nov već zadnje tri godine!
- Gaby?- oglasila se moja majka
-Da mama?-
-Jesi li dobro?-upitala me sa nekim zabrinutim pogledom
-Da. Zašto?-
-Pa već minutu te zovem ali ti mi ne odgovaraš.-
-Ovaj oprosti, zamislila sam se, što si me trebala?-
-Ovaj....jesi sigurna u svoju odluku, ne bih htjela da kasnije požališ.-
- Sto posto sam sigurna. I ne brini se ti za mene biti ću ja uredu.- umirila sam je. Ali znala sam da ne ću znati hoću li žaliti dok ne dođem tamo.
-Uredu! Znaš tvoj tata se jako veseli što dolaziš, stvarno si ga razveselila.- lijepo je to što se Charli veseli. Dugo ga nisam vidjela. U državi Washington u malom oblačnom mjestašcu Forks neprekidno obitavapod pokrovom oblaka. Na taj beznačajni gradić padne više kiše nego na bilo koje drugo mjesto u Sjedinjenim Američkim Državama. U to malom gradiću živi moj otac. Charli. On je šerif u mjesnoj policiji. Moja majka i on vjenčali su se nakon kratkog poznavanja jer je moja majka bila trudna sa mnom. Kad mi je bilo tek nekoliko mjeseci majka me odvela. Od tada morala sam svakog ljeta provoditi mjesec dana u Forksu. Sve do moje četrnaeste kada sam rekla dosta. Prve dvije godine otac je došao k meni ali prošle nije jer nije mogao. Ali bilo mi je drago što ga raduje moj dolazak
-Bar se neko veseli mome odlasku.-
-A tvoje prijateljice?-
-Da čak ni na aerodrom neće doći-rekla sam tužnim glasom a onda dodala-a izvukle su se na školu jadno!-rekla sam sarkastično uz mali smjeh, moja majka se zajedno samnom nasmijala.
-Gaby mislim da to nije oko prijateljica, već oko Mihaela.-
-Mama ne dami se oko toga molim te.-ušutili smo svi....
-Evo nas!- oglasio se Phil nakon pola sata tišine. Stigli smo na veliki aerodrom. Moj avion će poletjeti za 45 minuta. Uh! Ko će toliko čekati. A onda sam ih ugledala. Sva zbunjena. Nisu li oni meni rekli da ne će doći?
-Ej Gaby!-veselo mi je rekla Lucy a Mike me primio i strasno poljubio. Toliko sam uživala da sam zaboravila, na mjesto, vrijeme i razlog. A onda se Phil glasno nakašljao.
- Ej ljubavi.-rekao mi je Mike dok su se meni obrazi rumenili
-Ej Mike-nekako sam progovorila a onda sam pogledala Lucy koja se smješkala-ej Lucy.-
-Cure nisu mogle doći, pa sam ja došla u ime svih.-objasnila mi je u istom trenutku kad sam ju htjela pitati gdje su ostali. Pa zar ona čita moje misli?
-Ovaj Gaby-tiho mi je Mike šapnuo u uho kad smo krenuli prema čekaonici-moraš mi pomoći.-
-Oko čega?-
-Da te ne otmem.-reko mi je kroz smijeh a ja sam se zajedno s njim nasmijala
Stigli smo do čekaonice malo sam porazgovarala s Lucy, grlila se i ljubila s Mikom, a onda se samo grlila s majkom.
-Gaby-po stoti put me majka prozvala-ne moraš ići ako ne želiš.- A zatim sam ju pogledala po prvi put od kad sam donjela odluku. Moja mama izgleda kao ja, osim što ima kratku kosu i bore od smijeha. Spopao me grč panike kad sam pogledala u njezine široke, dječje oči. Kako samo mogu ostaviti svoju privrženu, rastresenu,bandoglavu majku da se brine sama za sebe? Jasno, ona sad ima
Phila tako da će se računi po svoj prilici plaćati, u hladnjaku će biti
hrane, u autu benzina, a imat će koga i nazvati kad se izgubi, ali
ipak…
-Želim ići.-nisam lagala ali nisam ni govorila istinu. Htjela sam malo biti s ocem, ali nisam mogla ostaviti prijatelje. Moju ljubav, moju majku. Ali morala sam zbog mamine sreće, moram biti snažna.
-Pa moram ići.-I na kraju ih sve pozdravila i otišla na avion. I krenula prema svome novom domu.
* * *
-Gaby pa toliko si se promjenila od kad sam te zadnji puta vidio.- rekao mi je Charli kada sam s njim krenula prema njegovom policiskom autu.
-Pa hvala Cha...tata. Ovaj...mogu i ja nositi neke torbe...nisam baš toliko slaba.-bilo je lijepo od njega što ih je nosio ali tako se mučio s njima. Nije da sam ponjela puno stvari...samo te tri torbe bila su tako ogromna. Ja sam se jedva nosila s jednim, a on ih nosi tri.
-Stvarno ne treba Gaby.-a torba mu je ispala iz ruke. Primila sam ga i rekla
-Mislim da ću ovu ja nositi.-
-Kako ti hoćeš.-
Nakon nekoliko minuta stigli smo do auta. Stavili smo torbe u njega i krenuli kući. Neko vrijeme nismo nišza govorili pa sam htjela razbiti ovu dosadnu tišinu
-Opet kiša stvarno ću se morati naučiti na ovo.-
-Pa...nije ti toliko strašno kad se navikneš.-
-Da valjda.-jednostavno nisam znala o čemu da pričam s njim
-Ovaj Gaby...kako je Réene?-uh! Ok ovo je bolji početak od mojega.
-Super. Ona i Phil su fenomenalno, stvarno se dobro slažu. A i Phil je stvarno dobar.-
-Pa to je lijepo. Drago mi je zbog nje. I je si li položila vozački?-
-Da još prije godinu i pol. Ali nisam imala baš prilike da vozim.Phil je dosta vezan za svoj auto. A mama ga nema kada ne zna voziti pa...-
-Pa mislim da češ ovdje imati dovoljno prakse.-prekinuo me usred rečenice. A i njegova rečenica me potpuno zbunila. Kako ću imati prakse? Pa ne ću se voziti u njegovom policiskom vozilu. Neko će pomisliti da sam ukrala šerifov auto.
-Kako to misliš?-
-Sjećaš se mog prijatelja Billia i njegovog sina Jacoba?-
-To su oni iz rezervata?-
-E da upravo ti, od Billia sam kupio stari kamionet, oni ga ne koriste. Billi ga ne može voziti, a Jacob još nema vozačku.-sjetila sam se da je Billi invalid to jest on ''nema'' noge, on nemože hodati, a Jacob je još premlad da bi polagalo vozački. Koliko se sječam on ima petnaest. Ali kakve veze ima to s mojom praksom?
-I onda sam ga odlučio poklonit tebi.-začuđujuće sam ga pogledala
-Ti meni daruješ auto?!-uzbuđeno sam ga pitala
-Da! To ti je poklon za dolazak.-rekao je s smješkom. Očito mu je bilo drago što sam se razveselila s tom ponudom. Ubrzo nakon toga ugledala sam svoj naranđasti kamionet jednostavno sam se zaljubila u njega.
-Tata predivan je hvala!!-rekla sam mu čim sam izašla iz auta i otrčala ravno prema kamionetu
-Pa mislio sam da će ti se svidjeti, ovaj može pomoć?- Pomogla sam i s nim odnjela torbe u svoju sobu. Koja se nije ni malo promjenila. Moja soba bila je plave boje, uska ali dugačka s jednim prozorom.
-Ovaj...oslobodio sam ti par polica u kupaonici.-
-A da jedna kupaonica.-to mi je teško palo. Raspremila sam si odjeću, pospremila sobu i napravila svom ocu i sebi večeru. Bilo mi je čudno a onda poslje večere zazvonio je telefon.
-Halo!-rekla sam
-Halo! Ovdje Lucy Howell. Mogu dobiti Gaby.-rekla mi je Lucy
-Ej Lucy ovdje Gaby! Da znaš da mi je drago što te čujem!-rekla sam veselo
-Bells! E kak je u Forksu?-
-Kišovito!-
-Pa što si ti očekivala, posebno naručeno sunce za tebe?-
-Pa da!-nasmijala sam se
-I kad ideš u školu?-
-Sutra, ujutro nastava mi počinje u devet.-
-U devet?! A ja se moram dizati u šest da bi stigla u školu.-
-Pa nisam ja kriva što vama škola počinje u osam.-
-Jako smiješno! Znaš svima fališ, pogotovo Miku.-
-To je prošlost, a ovo je sadašnjost!-
-Dobro ti i sadašnjost, moram ići!-
-Već?-
-Da nažalost.-
-O! Ajd bok onda.-rekla sam tužno i ljuto
-Čujemo se mi još. Ne brini se ti.-
-Da,da ajde bok!-
-Bok!-
Poklopila sam slušalicu. A charli je primjetio moj ljuti izraz lica.
-Što je bilo?-upitao me zabrinuto
-A nazvala me prijateljica i onda je odmah morala ići nisam uspjela ni poprićati s njom.-
-Pa nazvati će te sutra. Onda ćeš joj moći isprićati sve o srednjoj.-rekao je s smješkom i vratio se gledanju utakmice. Otišla sam u svoju sobu, uzela piđamu i otišla u kupaonicu. Otuširala sam, što mi je baš godilo nakon ovog dana. A zatim sam krenula prema sobi razmišljajući o tome kako će sutrašnji dan biti gori od ovog...
Evo mog novog posta osobno se nadam da će vam se svidjeti
i molim vas ako sam negdje pogrješila molim vas da mi kažete...samo ću tako poboljšati priče...
Zahvale
Zahvaljujem se svojim podrškama Luciji(Lucinda Howell),
Karolini(Kelly Clarkson) , Đurđici (Rainelle Rosier). One
Su me podržavale i tjerale da idem dalje. Nikada ne bih
Uspjela bez vas moji najdražih vampirica i hibrida.
Također puno zahvale RBD, Green day
Koji su mi dali inspiracije za neke djelove.
UVOD
Gabrielle Foren-Swan upravo se doselila u jedno od najkišovitijih mjesta u državi Washington. Forks. Gaby će tamo upoznati famoznu obitelj Cullen te s njima postati najbolja prijateljica, i njihova sestra. Ali Gabriellu prošlost počinje sustizati, i donosi joj razne nevolje. Sve će se promjeniti u njeznimo životu kao kapljica kiše koja padne na tlo. Tako će njezin život prmjeniti njezina nova obitelj Culleni, i jedna neočekivana kapljica kiše.
Proljetna kiša uvijek nas iznendai.
Svaka kiša donosi novo iznenađenje, novo otkriće.
Jer kada kiša prestane, stvori se nešto novo,
nešto neviđeno!
A poslje mnogo kiša, mnogo godina, na vidjelo izađe nešto zaboravljeno.
Napokon sam bila sigurna da je odjeća koju imam na sebi, i frizura savršena za ovaj izlazak. Nakon dugog razmišljanja odlučila sam se za obične tamne traperice i bijelu pamučnu majcu kratkih rukava i cipele na peticu. Za kosu sam odlučila da mi bude pri kraju vrhova malo frčkasta. Nisam stavljala make up jer nisam voljela a moje oči neke plavo-zelene boje bile su lijepe i bez sjenila. Uf! Napokon gotova i spremna za ovu posljednju večer koju ću provesti sa prijateljicama ovdje u Philadelfiji. Napokon za tu odluku seljenja bila sam si sama kriva. Nakon što sam tisuću puta o tome razmišljala da li da ostanem s majkom ili ne uvijek sam došla na rešenje,ali ipak odvajanje od majke bilo mi je teško. To sam radila zbog njezine sreće. Moja majka Renée preudala se za Phila igrača baseballa u maloj ligi a on stalno putuje. Moja majka bi sa mnom ostajala kod kuće ali znala sam da bi bila sretnija kada bi bila s Philom. Tako sam pametna ja došla do zaključka da bih se trebala presliti svoj ocu Charliju u Forks. Naravno smatram da je to dobra ideja malo provesti vremena s ocem, a i to mi ne bi škodilo da ...-BIB!BIB!-oglasila se truba iz dvorišta znala sam što to znači predobro sam znala. Moje četri naj frendice vode me u najluđu noć u mome životu...Naravno na tu ideju došla je Kelly naj luđa od nas pet. Ona je bila sitna luda djevojka ravne smeđe kose i neke zelene nijanse boje očiuj. Uvijek je bila za zabavu i stalno je tražila izlike za tulumarenje. U životu joj je bilo sve ravno i ništa joj nije smetalo, osim naravno dosađivanja i nepristanaka na neku njezinu ideju. S njom se odmah složila i Lucy. Lucy je bila pomalo čudna obožavala je emo stil i sve vezano uz njega ali nikad nije se oblačila kao emo ili ponašala kao jedna od njih što je bilo pomalo čudno. Ali ipak voljela sam ju i bila je prava frendica kakvu samo možeš poželiti. Ona je jako visoka i ima gustu smeđu frčkavu kosu s plavim pramenovima i smeđe oči i jako je lijepa kao i sve moje frendice. Zatim je tu bila i Mary jako ljupka djevojka i jako pametna. Ona je imala crnu kosu i također smeđe oči. I na kraju tu je bila Ashly. Djevojka guste crne kose i smeđih očiju vrlo zabavna i pametna. I naravno sve su bile lijepo pocrnjele od sunca dok sam ja bila blijeda ko sir....
-Gaby!-začula sam majčin glas dok sam razmišljajući slazila niz stube.
-Da, mama?-
-Lijepo se zabavi. I pozdravi ih i neka one pozdrave doma. OK?-
-Da naravno mama.-
-Ok. Hajde sad briši nemoj ih pusti da čekaju.-
-Hoću mama. Bok!-zalupila sam vratima za sobom dok sam izgovarala posljednj rječ. A onda sam ugledala sjajni crveni auto moje frendice Ashly.
-Ej Gaby! I onda jesi li spremna za najluđu noć u tvom životu?-čim sam otvorila vrata auta upitala me Kelly.
-Da Kelly nažalost jesam.-a Ashly je upalila motor i krenula.
-Daj Gaby nismo ništa mislile loše a ovo ti je zadnaj noć...-odmah se oglasila Mary
-Ma daj Mary znam ja to nemoj odmah biti tužna i ispričavati se sve pet, ok?-prekinula sam je u njezinom ispričavanju. Klimnula je glavom. Nekoliko minuta smo sve šutile a onda sam se ja oglsila.
-Onda kamo me vodite u neki jadan klub ili na neku vrlo skupu večeru?-upitala sam malo zafrkavajući ih a ujednom iz znatiželje mrzila sam iznenađenja!
-Nećemo ti reći, jel tako curke?-rekla mi je Ashly.Sve su zajedno klimnule s glavom kao da se slažeju.
-Gah!! Mrzim iznenađenja!-Rekla sam dureći se i da bih poboljšala dojam prekrižila sam ruke i napravila dureću facu. Sve su se samo nasmijale na to a onda sam žačula Lucyn glas prvi put večeras.
-I kako se sad osjećaš? Sad kad se seliš, sad kad sve odavde ostavljaš za sobom?-upitala me tako tužnim glasom kakav od kad je poznajem nije izgovorila.
-Ali curke pa neću ja vas zaboraviti ustati ćemo mi u kontaktu. Vi će te mene zvati a ja ću vas posjetit tijekom praznika obećajem!-Rekla sam i je sad tužnim glasom a i suza se spustila odmah poslje govora. Mrzim plakati.
-Ma znam ja to nego što ako nađeš neke nove prijateljice. Čak bolje od nas?-sad se i Mary oglasila.
-Gah! Curke nema boljih od vas vi ste najbolje na svijetu jedino kog mogu upoznati je neki dečko i ništa više makar mislim da se to neće ostvariti.-
-Ček, ček pa ti to namjeravaš ostaviti Mihaela?-uzbuđeno je upitala Kelly a i znala sam i zašto. Moj dečko Mihael bio je jako zgodan a i bili smo skupa tek mjesec dana ali on se sviđa Kelly pa je ona u tome vidjela šansu. Naravno nisam o tome razmišljala ali da ostaviti ću ga nisam luda da pokušam vezu na daljinu.
A onda sam si zamislila Kelly kako ganja Mika po hodnicima i kako ga prati. Postala sam ljumoborna. Ali nisam se mogla sudržati da se ne nasmijem na samu pomisao Kellynog navaljivanja da se svidi Miku. Kelly je uvijek bila pomalo smješna kada se upucavala dečkima. Makar se radilo o mom dečku. A zatim me ponovno obuzela ljubomora. Mogla bi barem pitati za dopuštelja....
A onda sam shvatila da svi čekaju moj odgovor.
-Da mislim!-rekal sam joj. A onda se auto zaustavio sad sam vidjela kuda me vode. U kino!
-Pa to je čudno od tebe da si ga odlučila ostaviti.-komentirala je Ashly.
-Pa ne mislim imati vezu na daljinu.-nije mi se više dalo o tome pa sam promjenila temu.
-Što idemo gledati?-upitala sam ih znatiželjno.
-Vidjeti ćeš.-oglasila se Ashly
Gledale smo neku akcisku komediju s Will Smith i još nekima koje nisam poznavala. Jako mi se svidjela nije bilo mnogo akcije i bilo je puno smješnih stvari tako da sam se skoro cijelo vrijeme trgala od smijeha. Nakon toga su me odvukle u neki otmjeni talijanski restoran. Bilo mi je jako ugodno tamo a i jako lijepo. Cure su naručile špagete. Makar to nisam htjla jesti. Ali nemogu se žaliti bile su jako ukusne. A onda je konobar donio račun a ja sam pohitala za svojom torbicom kada me je Ashly zaustavila.
-A ne,ne. Ti ne plačaš mi častimo.-rekla mi je s smješkom. Samo sam ju blijedo pogledala i kiselo nasmijala. Kad smo izlazile iz restorana odlučila sam se požaliti.
-Znate ovo me već polaku živcira!-Rekla sam to ljutim glasom.
-Što to?- upitala me Mary.
-Pa to što me častite. Stvarno cure spiskat će te sav svoj novac na mene.-rekla sam još žaleći se.
-Pa Bells poanta je da ti ne platiš ništa.-rekla mi je Lucy dok smo ulazile u auto. Sada je opet bila vesela stara Lucy a ne onakva tužna kakva je bila s početka izlaska.
-Gah!! Ali potrošit ćete si pare misli....-prekinula me Lucy
-Dosta prigovora evo više te nećemo častiti. Uostalom sada sljedi zadnja postaja našeg plana.-rekla mi je to s nekim zlobnim smješkom od kojeg sam se naježila. Pa za ime Boga što one to meni spremaju.
-Zašto se tako zlobno smiješ?-upitala sam je makar sam znala da mi neće ništa odati ali vrijedi pokušati.
-Tko ja?-upitala me zbunjeno. Dobro to nije bilo čudno, ona je bila poznata da je ponekad zbunjena, ok dosta zbunjena...
-Da ti!-
-Pa ništa, što bih se smijala?-ponovno je ponovila onaj isti smješak.
-Ne mislite vi mene oteti kako bih ostala ovdje?-upitala sam preplašeno.
-Pa o tome nismo razmišljale ali kad već predlažeš.-zamišljeno je dodala Kelly.
-Vidjeti ćeš za par minuta nije ništa strašno.-smirila me Mary. Mary nas je uglavnom smirivala, tješila, bila je predobra frendica čak i za mene. Stvarno nisam zaslužila ni jednu ovakvu frendicu.
-Onda ok hvala Mary.- ali sad su se sve smješile s očekivanjem
-Nema ne čemu.-rekla mi je s smješkom.
Tih par minuta brzo je prošlo čak mi se čini da su prošle sekunde a ne minute kada se auto zaustavio pred Kellynom kućom. Kellyina kuća bila je velika i raskošna. Od uvjek mi se sviđala. Ne samo što je bila već već je bila i lijepša od moje. Kellyni roditelji bili su bogati pa je ona uglavnom imala sve. Nije mi bilo jasno zašto idemo kod nje a i sada mi je bilo jasno zašto su tako lako rekle da me više neće častiti kod Kelly nema ništa što se može kupiti.
-Ok! Što mi radimo ovdje?-upitala sam dok sam izlazila iz auta.
-Vidjet češ.-opet Lucy i onaj zlobni smješak e sad sam es stvarno bojala.
Otvoril sam vrata Kellyne kuće jer je ona inzistirala da ih ja otključam i otvoim a zatim...
-IZNENAĐENJE!!!!!!!!!!!!!-viknuo je zbor nekih mojih poznanika njihovih roditelja i moje mame. A onda sam shvatila da je ovo upravo sve za mene. To bi objašnjavalo Lucyin zlobni smješak. Tulum iznenađenja. Gah!! Mrzim iznenađenja. A onda mi je pogled pao na ogroman natpis koji je visio nasred sobe.
ZBOGOM GABY, ALI UMPANTI NE ZAUVJEK!!!!!!
A onda mi je pogled pao na Mihaela otrčala sam mu u zagrljaj. Tulum se razbuhtao a ja sam donjela odluku i pozvala Mihaela u dvorište.
-Mike moram ozbiljno razgovarati s tobom.-rekla sam sva nervozna
-Pucaj, Gaby!-rekao je s smješkom
-Znaš da se selim...-kako glupi početak naravno da zna da se selim ali ipak nisam zastala -i mislim da bi najpametnije bilo da prekinemo jer i tebi i meni ok tebi bi jako bilo teško ne naći novu curu..-dok meni dečka da... -i kad tad bi me prevario pa smatram da je najpametnije da prekinemo i da ne pokušavamo vezu na daljinu-napokon sam bila gotova i čekala njegovu reakciju.
-Pa ovaj čuj nisi me baš jako izneneadila. Znam da je veza na daljinu teška a mi smo mladi pa ja mislim da je to pametna odluka.- složio se samnom? Pa bar sam malo očekivala da me moli ali ok kad je tako tako je a onda je opet progovorio.
-I također mislim da bi bilo bolje da mi službeno prekinemo tek kad uđeš u avion.-ova mi se ideja sviđala i tekako mi se sviđala.
- Da!!!» malte sam vrisnula...- To je najbolja ideja koju sam danas čula.-
Uzvratio mi je s smješkom i nježno poljubio. Ostatak večeri prošao je mirno maja mama otišla je odmah poslje devet a ja sam ostala. Sve je bilo tako prelijepo naravno ako izostavimo ono s Mihaelom.
-Cure ovo je bila najbolja večer mog života.-rekla sam ih dok su me vozile doma. Dobro Ashly je vozila a mi smo samo bile njezine putnice.
-Znale smo da će ti se svidjeti.-rekla mi je s smješkom Mary
-Da znale smo.-rekla je dureći se Lucy, očito je očekivala da ću se razbjesniti kada vidim da su mi pripremili tulum iznenađenja.
-Pa onda ovo je naš zadnji izlazak.-tužno je dodala Kelly
-Naravno da nije pa vidjeti će mo se mi još. Ako ne izlaziti ćemo preko telefona.-rekla sam s smješkom a one su se zajedno smijale sa mnom. A onda sam iza nas primjetila Mihaelov auto sljedili li on to mene?
-Gaby gle upoznati ćeš nove frendice i frendove i poslje mi ti nećemo faliti.-rekal je tužno Ashly.
-Gle Ash nema boljih frendica od vas nebih mogla niti jednu frendicu kako vas volim. Kužite? I službeno vam obećajem da...-
-Nemoj ništo obećavati jer prekršiti ćeš obećanje. Gle ja osobno vjerujem da ćeš upoznati nekog boljeg od nas.-prekinula me Mary.
Auto je zastao i izašle smo van. Prve su me dohvatile ruke od Kelly.
-Falit ćeš mi Gaby. Stvarno ćeš mi faliti frendice moja!!!- rekla je kroz plač Kelly.
-I ti ćeš meni faliti Kelly posjeti me ćim budeš mogla i ja ću tebe. Ok?-
-Da!- rekla mi je još plačući
-Volim te Kelly!-
-I ja tebe Gaby!!-
A onda su me dohvatile ruke od Mary pa sam i s njom ponovila razgovor kakav s Kelly i tako isto s Ashly a onda me dohvatila Lucy.
- Slušaj me dobro!!! Da si me zvala barem jedan put na tjedan ako nečeš znaš da ću osobno tamo doći i ubitite ovim vlastitim rukama-dok mi je to govorila pokazala mi je svoje ruke. Samo sa se kiselo nasmješila na njezinu šalu;trenutno mi zbilja nije bilo do nikakve šale.
-Znam ja to evo obećajem da ću te nazvati kad stignem u Forks- a onda sam primjetila Kellyn oštar pogled -ovaj mislim sve ću vas nazvati makar morala nabiti tako veliki račun!- Ashly se nasmješila mojoj malo mutavoj šali i dodala
-Ma Gaby ne brini se svaka će ti platit mali dio računa!!- A onda sam opazila kako je Lucy strjela pogledom; i ona je to primjetila pa se zajedno samnom nasmijala. A onda je usljedila minuta neugodne šutnje pa sam odlučila prva nešto reći.
-Curke fakat će te mi faliti i sve ovo naše druženje.-Rekla sam to tihim glasićem. Nisam bila sigurna da su me dobro čule dok nije Mary progovorila.
-Gaby svima će ovo faliti.-Kazala mi je opušteno ali u oku joj se vidjelo da će svakog trenutka spustit suza. Ali nisam ništa rekla samo sam složno klimnula glavom.
-O pa već je toliko sati cure ja moram doma!!!-oglasila se Ashly
-Gle stvarno. Onda idemo mi Gaby, vidimo se za praznike!-rekla je Lucy
-Ček,ček!!! Pa vi nećete doći sutra me ispratiti?-upitala sam zbunjeno
-Gaby imamo školu!- kazala mi je Mary
-Ajoj da pa onda se čujemo još!- a sve su me četri zagrlile. Pozdravile su me i otišle krenula sam prema kući...
-A da se pozdraviš sa mnom?-upitao me Mike
-O Mike!!!-zagrlila sam ga i strasno poljubila samo mi je uzvratio smješak...
-Ovaj Gaby ni ja nemogu doći sutra, mislim ne da nemogu već ako dođem oteti ću te.-Rekao mi je nakon nekoliko minut uz smješak. Blenula sam u njega. Ali imao je pravo. Još smo nekoliko minuta se grlili a onda sam ja pošla u krevet i usnula svoj posljednji san u Philadelfiji. Dobro ne posljednji ali posljednji dok god živim ovdje.....
Evo ovo je moj prvi post. Već sam ga bila stavila ali sada sam ga malo izmjenila na bolje nadam se pa nadam se da će vam se svidjeti....
